Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3518/16 od 09.12.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Višeg suda u ... P1 18/15 od 07.09.2016. godine, u usvajajućem delu stava prvog i u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu drugom, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje, a tužena obavezana da joj isplati iznos od 50.000,00 dinara na ime naknade štete zbog pretrpljenih duševnih bolova na ime psihičkog bola i straha usled zlostavljanja na radu, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.09.2016. godine do isplate, dok je deo zahteva preko dosuđenog do iznosa od 120.000,00 dinara, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka, tako što je tužena obavezana da tužilji na ime troškova postupka isplati 123.800,00 dinara, dok je preko tog do traženog iznosa od 294.250,00 dinara, zahtev odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačujućem delu, tužilja je izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Tužena je izjavila posebnu reviziju protiv usvajajućeg dela pobijane presude, zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužene na osnovu člana 404. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, jer se revizija svodi na rešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a nema priloženih sudskih odluka o drugačijem postupanju sudova u istim ili sličnim situacijama.

Ispitujući dozvoljenost izjavljenih revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.

Tužba u ovom sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete u iznosu od 200.000,00 dinara, podneta je 01.04.2013. godine.

Članom 29. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu (''Službeni glasnik RS'' br. 36/2010), propisana je sudska zaštita u sporu ove vrste (aktivna i pasivna legitimacija), a prema stavu 4.istog člana, spor iz stava 1.i 2.ovog člana je radni spor. Prema stavu 5., ako tim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporu ove vrste shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena, ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu propisana posebna pravila o dozvoljenosti revizije, zbog čega se shodno primenjuje odredba o dozvoljenosti revizije iz člana 441. i člana 403. stav 3.ZPP, jer spor o utvrđenju zlostavljanja na radu predstavlja radni spor. U ovom slučaju, ne radi se o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, a vrednost predmeta spora pobijanog dela, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, što revizije stranaka čini nedozvoljenim.

Činjenica da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka (član 403.stav 2.tačka 2. ZPP), nije od značaja za dozvoljenost revizije tužilje, jer je reč o zahtevu za naknadu nematerijalne štete čija visina pobijanog dela ( od 150.000,00 dinara) predstavlja spor male vrednosti iz člana 479. stav 6. ZPP, kojim je izričito isključeno pravo na izjavljivanje revizije u takvim sporovima.

Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić