U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Danijele Nikolić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Svetlana Amidžić Nađ advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 964/20 od 18.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 06.10.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 964/20 od 18.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 344/18 od 30.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu, za period od 01.01.2015. do 01.02.2018. godine, na ime razlike zarade za pripravnost i na ime dodatka na platu za dodatno opterećenje na radu - za zamenu rukovodioca, isplati ukupno 691.932,51 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 152.269,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacioni sud u Novom Sadu Gž1 964/20 od 18.11.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužene i preinačena je presuda Osnovnog suda u Somboru P1 344/18 od 30.10.2019. godine u usvajajućem delu, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da mu tužena isplati na ime dodatka na platu po osnovu pripravnosti i dodatka na platu za dodatno opterećenje na radu, za period od januara 2015. godine zaključno do januara 2018. godine, taksativno u izreci prvostepene presude navedene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 152.269,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom delu odbijena žalba tužene i potvrđeno rešenje kojim je odbijen prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 30.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014,87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), pa je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

Drugostepena presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1.ZPP na koju se revizijom ukazuje. Drugostepeni sud je saglasno svojim ovlašćenjima iz odredbe člana 386. ZPP ispitao prvostepenu presudu i ocenio bitne žalbene navode, zbog čega se u tom delu navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude. Ukazivanje revidenta na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda, jer se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP. Neosnovana je tvrdnja revidenta da je drugostepena presuda doneta uz pogrešnu primenu pravila o teretu dokazivanja. Za odlučivanje u ovom sporu relevantne činjenice utvrđene su u prvostepenom postupku, a prvostepena presuda je preinačena zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tužene u Policijskoj upravi u ..., gde je po rešenju o raspoređivanju od 29.05.2012. godine bio raspoređen na radno mesto ... ..., Odeljenje kriminalističke policije, za koje se zahteva VII-1 stepen stručne spreme, dok tužilac poseduje VI-1 stepen stručne spreme, u svom zvanju, sa obavezom da u roku od tri godine od dana raspoređivanja stekne stepen obrazovanja propisan Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP-u od 03.04.2012. godine za radno mesto na koje je raspoređen. Tužilac u navedenom roku od tri godine nije stekao propisani stepen obrazovanja za radno mesto na koje je bio raspoređen. Rešenjem o raspoređivanju od 12.08.2015. godine, tužilac je raspoređen na radno mesto „...“ za koje je predviđen VI-1 stepen stručne spreme, u statusu ovlašćenog službenog lica u Odseku za suzbijanje opšteg kriminaliteta, u svom zvanju policijski narednik prve klase. Potom je rešenjem od 19.04.2016. godine raspoređen na radno mesto „...“ OSLA/I-1, u svom zvanju. Radno mesto ... ... ukinuto je Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP-u od 02.03.2016. godine. Tuženi nije isplatio tužiocu dodatak na platu za dodatno opterećenje na radu zbog zamene odsutnog rukovodioca u utuženom periodu, kao ni dodatak na platu za dežurstvo van radnog vremena (pripravnost). Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrđena je razlika između isplaćene i uvećane plate za dodatno opterećenje na radu zbog zamene rukovodioca i na ime pripravnosti.

Prvostepeni sud je primenom člana 147a Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ br. 101/2005 od 28.01.2016. godine, koji je prestao da važi 05.02.2016. godine), te članova 156, 157. i 187. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ br. 6/2016, 24/18 od 28.01.2016. godine, koji je stupio na snagu 06.02.2016. godine), odredaba Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Službeni glasnik RS“ br. 22/15, 70/15), Pravilnika o pripravnosti za rad („Službeni glasnik RS“ br. 16/2017 od 02.03.2017. godine) i Pravilnika o platama zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova br. 3330/12-4 od 03.04.2012. godine, usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da tužiocu za utuženi period isplati dodatak na platu za dodatno opterećenje na radu zbog zamene rukovodioca i dodatak na ime pripravnosti, ocenivši da je tužilac uskraćen za deo zarade koju je ostvario po tim osnovima.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca. Po stanovištu tog suda, tužiocu ne pripada pravo na dodatak na platu po osnovu pripravnosti jer su u konkretnom slučaju na strani tužioca izostali dokazi na okolnosti propisane članom 156. Zakona o policiji. Tužilac nije dokazao da je za pripravnost postojao raspored ili pisani nalog pretpostavljenog, niti da je po proteku redovnog radnog vremena u spornom periodu bio pripravan svaki radni dan 16 časova i 24 časa vikendom. Takođe, tužiocu ne pripada ni pravo na dodatak na platu za dodatno opterećenje na radu - za zamenu rukovodioca, jer tokom postupka nije dokazao da je menjao rukovodioca u kontinuitetu (nema pisanih naloga) više od 20 radnih dana u toku meseca za ceo sporni period. Osim toga, drugostepeni sud je ocenio da tužilac ne može ostvariti pravo na dodatak na platu za dodatno opterećenje na radu za zamenu rukovodioca na nepostojećem radnom mestu, jer je radno mesto šefa Odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta ukinuto Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP-u od 02.03.2016.godine.

Po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tužbene zahteve ocenio kao neosnovane.

Prema članu 147a. stav 1. tačka 5. Zakona o policiji („Sl.glasnik RS“, broj 101/05, 63/09, 92/11 i 64/15, koji je važio do 05.02.2016. godine), policijski službenik ostvaruje pravo na dodatak na platu između ostalog i za dodatno opterećenje na radu ako zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice i po osnovu dežurstva van radnog vremena (pripravnost). Pravo na uvećanu platu na ime pripravnosti - za svaki sat pripravnosti, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili po nalogu i za zamenu rukovodioca, propisano je i članom 187. stav 1. tačke 4. i 6. Zakona o policiji („Sl.glasnik RS“, broj 6/16, 24/18, koji je stupio na snagu 06.02.2016. godine). Takođe, članom 11. Pravilnika o platama zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova od 03.04.2012. godine propisano je pravo zaposlenih na dodatak na platu između ostalog za dežurstvo van radnog vremena (pripravnost) i za dodatno opterećenje na radu.

Prema odredbi člana 154. stav 1. Zakona o policiji („Sl.glasnik RS“, broj 6/16, 24/18) policijski službenik je dužan da u obavljanju policijskih poslova radi po posebnom rasporedu rada (dnevnom ili nedeljnom) koji određuje neposredni rukovodilac. Prema stavu 2. neposredni rukovodilac je dužan da obavesti policijskog službenika o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje 24 sata pre promene rasporeda radnog vremena, a prema stavu 3. tog člana poseban raspored rada u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva između ostalog i pripravnost za rad.

Članom 156. Zakona o policiji („Sl.glasnik RS“, broj 6/16) propisano je da je policijski službenik u obavezi pripravnosti kada okolnosti posla i zadataka to zahtevaju (stav 1.). Pripravnost za rad, u smislu ovog zakona, podrazumeva stanje spremnosti odziva na poziv neposrednog rukovodioca ili lica ovlašćenog za poziv za dolazak na rad (stav 2.). Pripravnost, odnosno okolnosti koje ukazuju da policijski službenik raspoređen na određeno radno mesto mora biti dostupan i pripravan da, po pozivu neposrednog rukovodioca ili lica ovlašćenog za poziv, obavi posao ili zadatak koji je planiran i za koji se očekivala potreba eventualnog angažovanja policijskih službenika sa odgovarajućeg radnog mesta, propisuje ministar (stav 3.). Navedeni član 156. izmenjen je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o policiji („Sl.glasnik RS“, broj 24/16) kojim je propisano da je policijski službenik u obavezi pripravnosti kada okolnosti posla i zadataka to zahtevaju (stav 1.). Pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se, van radnog vremena, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili nalogom za pripravnost, nalazi u stanju potrebnog stepena spremnosti koje omogućava da se na poziv ovlašćenog rukovodioca odazove pozivu na rad u određenom vremenskom periodu i na određenom mestu (stav 2.). Način određivanja pripravnosti, sadržinu i izgled naloga za pripravnost propisuje ministar (stav 3.).

Nadalje, Posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike („Sl.glasnik RS“ broj 22/15, 70/15) propisano je da je policijski službenik u obavezi stalne pripravnosti kada okolnosti posla i zadatka to zahtevaju. Pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se po pisanom nalogu rukovodioca nalazi u stanju stalnog potrebnog stepena spremnosti koje omogućava da se policijski službenik odazove na poziv poslodavca i stavi na raspolaganje na mestu rada, na drugom mestu koje odredi poslodavac ili preduzme intervenciju, radnju, kontakt ili sličnu aktivnost po nalogu poslodavca. Vreme efektivnog rada po pozivu računa se kao prekovremeni rad.

Odredbom člana 1. Pravilnika o pripravnosti za rad („Sl.glasnik RS“ br. 16/17) bliže su uređene okolnosti koje ukazuju da policijski službenik raspoređen na određeno radno mesto mora biti dostupan i pripravan da, po pozivu neposrednog rukovodioca ili lica ovlašćenog za poziv, obavi posao ili zadatak koji je planiran i za koji se očekivala potreba eventualnog angažovanja policijskog službenika sa odgovarajućeg radnog mesta. Prema članu 2. pravilnika ako indicije ili događaji ukazuju da bi moglo da dođe do povećanja rizika po stanje javne bezbednosti, kao i ugrožavanja bezbednosti ljudi ili imovine u većem obimu, koji zahtevaju delimičnu ili punu pripravnost policijskih službenika na teritoriji Republike Srbije ili na njenom delu, pripravnost se određuje, na predlog direktora policije, za određene organizacione jedinice ili policijske službenike na određenim radnim mestima, nalogom ministra. Ako posebnim rasporedom rada u smenama ili na drugi način nije moguće organizovati rad u organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova, na predlog neposrednog rukovodioca, rukovodilac organizacione jedinice u sedištu Ministarstva, odnosno načelnik policijske uprave opredeljuje radna mesta na kojima se po posebnom rasporedu rada može odrediti pripravnost za rad kao i trajanje pripravnosti na njima u toku jednog dana. Poseban raspored pripravnosti za rad sačinjava neposredni rukovodilac određivanjem policijskih službenika, koji su raspoređeni na tim radnim mestima. Posebni raspored pripravnosti za rad sadrži: nazive radnih mesta za koje se određuje pripravnost za rad, policijske službenike koji su određeni za pripravnost na konkretnim radnim mestima i vreme trajanja pripravnosti na tim radnim mestima (dnevna, nedeljna, mesečna ili godišnja pripravnost, s tim što pripravnost radnim danima može da traje najduže 16 sati, a subotom, nedeljom i praznicima 24 sata i što pripravnosti za rad, u toku meseca, van radnog vremena, ne može trajati više od 15 dana, odnosno 16 dana, ako tekući mesec ima 31 dan, osim uz pismenu saglasnost policijskog službenika kada pripravnost može biti određena i u dužem trajanju). Izuzetno od stava 2. ovog člana, kada je potrebno obaviti posao ili zadatak za koji se nije mogla očekivati i planirati potreba angažovanja jednog ili više policijskih službenika na određenom radnom mestu, neposredni rukovodilac nalogom, može policijskom službeniku odrediti pripravnost u trajanju do početka njegove prve redovne radne smene, ili do prestanka razloga zbog kojih je određena pripravnost za rad. Nalog za pripravnost za rad, ako to nalažu razlozi hitnog postupanja radi obezbeđivanja obavljanja poslova radnog mesta, može se izdati i usmeno o čemu se u najkraćem roku, a najkasnije u roku od 24 sata izdaje i pisani nalog, a sadrži: naziv organizacione jedinice, broj i datum, pravni osnov, ime, prezime i radno mesto policijskog službenika, trajanje pripravnosti (dan i čas početka i kraja pripravnosti), ukupan broj sati ostvarenih u pripravnosti, potpis policijskog službenika, razlog određivanja pripravnosti za rad, potpis neposrednog rukovodioca i overu rukovodioca organizacione jedinice. Obrazac naloga za pripravnost za rad odštampan je u prilogu uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Iz navedenog sledi da pripravnost predstavlja vanredno angažovanje policijskih službenika van radnog vremena u slučajevima kada okolnosti posla i zadatka to zahtevaju. Pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se stavi u stanje stalnog potrebnog stepena spremnosti da se odazove na poziv poslodavca i stavi na raspolaganje na mestu rada, na drugom mestu koje odredi poslodavac ili preduzme intervenciju, radnju, kontakt ili sličnu aktivnost. Za ovakvu vrstu vanrednog angažovanja zaposlenih u policiji potreban je poseban raspored pripravnosti za rad koji sačinjava neposredni rukovodilac određivanjem policijskih službenika, koji su raspoređeni na tim radnim mestima ili pisani nalog rukovodioca, kao dokaz pripravnosti.

U odsustvu dokaza da je tužilac po posebnom rasporedu rada ili pisanom nalogu pretpostavljenog u utuženom periodu bio vanredno angažovan odnosno da se nalazio u stanju pripravnosti, pravilno je drugostepeni sud odbio tužbeni zahtev za isplatu dodatka na platu po tom osnovu. Navodi tužioca kojima ukazuje da mu pripada pravo na dodatak na platu po osnovu pripravnosti jer je u spornom periodu na osnovu usmenog naloga rukovodioca bio u pripravnosti, nisu od uticaja na drugačiju odluku suda. Ovo imajući u vidu napred citirane odredbe materijalnog prava iz kojih nedvosmisleno proizlazi da policijski službenik može biti stavljen u pripravnost samo na osnovu posebnog rasporeda pripravnosti za rad ili naloga za pripravnost koji sačinjava neposredni rukovodilac, u kojem između ostalog mora biti navedeno ime policijskog službenika koji je raspoređen na tim radnim mestima, naziv radnog mesta za koje se određuje pripravnost za rad, kao i trajanje pripravnosti, što je opravdano i samom prirodom takvog režima rada, jer je pripravnost oblik vanrednog angažovanja policijskih službenika van radnog vremena, privremenog karaktera i primenjuje se samo izuzetno u kraćem vremenskom periodu.

Po oceni Vrhovnoh kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud odbio zahtev za isplatu dodatka na platu za dodatno opterećenje na radu za zamenu rukovodioca, imajući u vidu da tužilac nije imao pisani nalog pretpostavljenog po osnovu kog je upravo on bio određen da u određenom vremenskom periodu menja šefa Odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta, kao i zbog toga što je radno mesto šefa Odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta ukinuto Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP-u od 02.03.2016. godine, pa u tom periodu tužilac nije mogao menjati zaposlenog na radnom mestu koje nije sistematizovano, niti ostvariti pravo na dodatak na platu za dodatno opterećenje na radu za zamenu rukovodioca na nepostojećem radnom mestu, kako je pravilno ocenio i drugostepeni sud. Stoga navodi revizije kojima se ukazuje da je postojala potreba za radnim mestom šefa Odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta, da je te poslove po usmenom nalogu neposrednog rukovodioca faktički obavljao tužilac, da to nije bilo u opisu poslova njegovog radnog mesta i da za te poslove nije dobijao adekvatnu zaradu, nisu od uticaja na drugačiju odluku suda.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, odbio reviziju tužioca kao neosnovanu.

Predsednik veća sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić