U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., Ul. ... br. ..., čiji je punomoćnik Vesna Laketić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Dragoljub Rajević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 204/15 od 29.06.2015. godine, u sednici održanoj 22.03.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 204/15 od 29.06.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šidu P1 276/13 od 04.06.2014. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonit akt tuženog i to rešenje o otkazu ugovora o radu br. ... od 10.10.2008. godine. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i stručnom znanju i prizna mu sva prava iz radnog odnosa, kao i da mu naknadi troškove postupka od 182.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 204/15 od 29.06.2015. godine, posle održane rasprave, stavom prvim izreke žalba tuženog je usvojena i preinačena prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se poništi rešenje tuženog br. ... od 10.10.2008. godine o otkazu ugovora o radu, zahtev da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i stručnom znanju i prizna mu sva prava iz radnog odnosa, kao i da mu naknadi troškove postupka od 182.250,00 dinara. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da na ime naknade troškova postupka isplati tuženom 46.500,00 dinara. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da na ime naknade troškova žalbenog postupka plati tuženom 81.750,00 dinara.

Protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. tog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, prema ugovoru o radu od 03.07.2006. godine i aneksu tog ugovora od 22.05.2008. godine, a obavljao je poslove inkasanta na naplatnoj stanici „…“. Spornim rešenjem tuženog br. ... od 10.10.2008. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu zbog povrede radne obaveze: nesavesnim radom prouzrokovanje manjka, odnosno viška novca, priznanica ili kartica predviđene članom 12. stav 12.4. alineja 5. aneksa ugovora o radu i nedolično ponašanje prema zaposlenima u preduzeću kao što su svađa, psovke, nepristojno obraćanje, uvrede i slično predviđene članom 12. stav 12.3. tačka 3. alineja 5. aneksa ugovora o radu. Radnju koja je utvrđena kao povreda radne obaveze u vezi nesavesnog rada, tužilac je izvršio 22.08.2008. godine, kada je radeći poslove inkasanta na naplatnoj stanici „…“ u pazaru ostvario višak od 54,00 evra koji prema zaduženju od 1.385,00 evra predstavlja visok iznos viška s obzirom na period rada od 2 časa i 10 minuta pri smanjenoj frekvenciji saobraćaja od 209 vozila, a što su utvrdili kontrolori BB i VV. Zbog ovog događaja tužilac je rešenjem br. ... od 26.08.2008. godine udaljen sa rada u trajanju do tri meseca. Takođe, zbog navedenog događaja tužiocu je dostavljeno upozorenje br. ... od 28.08.2008. godine o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u kome je još navedeno i da tog dana – 22.08.2008. godine tužilac nije upisao lični novac u knjigu ličnog novca. Tužilac se na ovo upozorenje izjasnio 01.09.2008. godine. Takođe, radnju koja je utvrđena kao nepoštovanje radne discipline u vezi nedoličnog ponašanja, tužilac je izvršio 22.08.2008. godine, kada je posle izvršene kontrole, kontrolora BB vređao i pretio mu da će biti pretučen i da mu se deca hleba neće najesti. Zbog ovoga je tužiocu dostavljeno drugo upozorenje br. ... od 23.09.2008. godine, na koje je tužilac dostavio pisano izjašnjenje.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno primenio odredbe člana 179. tačka 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05), kada je odbio zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 10.10.2008. godine i za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2) i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 3).

Članom 12. stav 12.3. tačka 3. alineja 5. aneksa ugovora o radu od 22.05.2008. godine predviđeno je da se zaposlenom može otkazati ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline ako se nedolično ponaša prema zaposlenima u preduzeću kao što su svađa, psovke, nepristojno obraćanje, kleveta, uvreda ili slično, dok prema članu 12. stav 12.4. alineja 5. istog akta zaposleni čini povredu Pravilnika o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta od 14.03.2008. godine, ako nesavesnim radom prouzrokuje manjak, odnosno višak novca, priznanica ili kartica i alineja 6. neupisivanje ili nepravilno upisivanje ličnog novca koji se deponuje pre početka rada na naplatnoj stanici ili zadržavanje novca kod sebe i nedeponovanje istog na mestu određenom za to.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da su se u radnjama tužioca na dan 22.08.2008. godine, kada je vršena kontrola njegovog rada, stekla obeležja povrede radne obaveze iz člana 12. stav 12.4. alineja 6. aneksa ugovora o radu (neupisivanje ličnog novca) čime je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu i obeležja nepoštovanja radne dicipline iz člana 12. stav 12.3. tačka 3. alineja 5. aneksa ugovora o radu (nedolično ponašanje prema zaposlenima) čime je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. tačka 3. Zakona o radu.

Naime, drugostepeni sud je zaključio da tužilac nije učinio povredu radne obaveze iz člana 12. stav 12.4. alineja 5. aneksa ugovora o radu (prouzrokovanje viška novca u dnevnom pazaru) jer to tuženi nije dokazao, ali, kako je učinio drugu povredu radne obaveze (neupisivanje ličnog novca) i nepoštovanje radne discipline (nedolično ponašanje prema zaposlenima), to je sporno rešenje zakonito.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ovo pravilan zaključak drugostepenog suda, jer u situaciji kada je zaposlenom otkazan ugovor o radu zbog više povreda radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline za zaključak o zakonotosti otkaznog akta dovoljno je da je postoje radnje zaposlenog koje obrazuju jednu povredu radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline. U konkretnom slučaju upravo je o tome reč i stoga se neosnovano revizijom ukazuje da je drugostepeni sud oglasio tužioca odgovornim za radnje koje ne predstavljaju povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.

U pogledu povrede koja se odnosi na neupisivanje ličnog novca, revizijom se ukazuje da je drugostepeni sud stavio na teret tužiocu ovu povredu radne obaveze, dok to tuženi izrekom spornog rešenja nije učinio. Revizijski sud ove navode ocenjuje neosnovanim zato što tužiocu jeste stavljeno na teret da 22.08.2008. godine nije upisao lični novac u knjigu ličnog novca, tako što je ovo izričito navedeno u upozorenju od 28.08.2008. godine, o ovome se tužilac izjasnio pisanim putem 01.09.2008. godine (neosporavajući tu činjenicu, ali navodeći da je bila gužva i da je zaboravio), a ovo je navedeno i u spornom rešenju u obrazloženju (strana 2, pasus 5) uz utvrđenje da je to ponašanje suprotno članu 13. Pravilnika. Naime, tužilac je obavljao poslove inkasanta za čije je obavljanje od naročitog značaja Pravilnik o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog tužilac sa tuženim zaključio 22.05.2008. godine, posebnim stavom (12.4.) izdvojeno 11 povreda koje predstavljaju upravo povrede tog Pravilnika, među njima, neupisivanje ličnog novca u knjigu ličnog novca (alineja 5). Tačan je navod da tuženi u izreci spornog rešenja nije naveo da tužiocu stavlja na teret radnju neupisivanja ličnog novca, međutim, ovo nije relevantna okolnost, jer je to navedeno u obrazloženju rešenja (prethodno u upozorenju i izjašnjenju tužioca) a s ovim u vezi revizijski sud ocenjuje neosnovanim navode da je sporno rešenje nezakonito, zato što izreka ne sadrži mesto, vreme i način izvršenja povrede radne obaveze. Ovo iz razloga što sporno rešenje sadrži sve te elemente u obrazloženju, a nema propisa koji obavezuje poslodavca da ih navede u izreci rešenja o otkazu ugovora o radu, s obzirom da je članom 185. stav 1. Zakona o radu propisano da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

U pogledu nepoštovanja radne discipline koje se odnosi na nedolično ponašanje prema zaposlenima, revizijom se ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, jer se ovakvo ponašanje može smatrati otkaznim razlogom samo u slučaju da se ponavlja u dužem vremenskom periodu i da je takvog stepena i učestalosti da negativno utiče na rad zaposlenih i poslovanje poslodavca, a zanemarena je činjenica da je verbalno obraćanje tužioca kontroloru usledilo nakon njegovog usmenog udaljenja sa radnog mesta. Revizijski sud ove navode ocenjuje neosnovanim, zato što izneto nije uslov za primenu otkaznog razloga iz člana 179. tačka 3. Zakona o radu koji je u konkretnom slučaju obrazovan radnjama tužioca na dan 22.08.2008. godine kada se zaposlenom – kontroloru BB obratio uvredljivim i pretećim rečima što predstavlja nedolično ponašanje prema zaposlenom predviđeno kao nepoštovanje radne discipline aneksom ugovora o radu zbog koga se može otkazati ugovor o radu.

Imajući u vidu navedeno, tužiocu je zakonito prestao radni odnos, pa tuženi nije u obavezi da ga vrati na rad, jer nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić