U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca S.I. iz K., čiji je punomoćnik Z.J., advokat iz K., protiv tuženog T.k. AD iz K., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1752/14 od 23.04.2015. godine, na sednici veća održanoj 14.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1752/14 od 23.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Kruševcu, presudom P1 1065/13 od 24.02.2014. godine, odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi rešenje direktora tuženog o otkazu ugovora o radu broj 9 od 08.03.2011. godine, i da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad. Odlučio je i da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Gž1 1752/14 od 23.04.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kruševcu P1 1065/13 od 24.02.2014. godine. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz zakonskih razloga propisanih članom 407. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Sl. glasnik RS'', broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. ovog zakona, pa je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. Međutim, u reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje bitne povrede se revizija ne može izjaviti, jer nije propisana kao revizijski razlog odredbama člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u stalnom radnom odnosu kod tuženog na poslovima elektroničara i radio na održavanju, kontroli i otklanjanju kvarova u oblasti elektronike. Dana 08.02.2011. godine, tužilac je ranije napustio svoje radno mesto i prilikom izlaska iz kruga fabrike oko 13,00 časova, na kapiji broj 1, pokušao da iznese jedan kontaktor (sklopka) marke …, na taj način što je sklopku stavio ispod jakne koju je pridržavao levom rukom. Tužilac je imao urednu izlaznicu, ali nije imao nikakav dokument za kontaktor. Tužilac nije negirao da je kod sebe kritičnom prilikom imao kontaktor, za koji je naveo da je dobio od svedoka D.K., da isti popravi i da je to više puta činio. Osporenim rešenjem broj 9 od 08.03.2011. godine, tužiocu je prestao radni odnos, otkazom ugovora o radu broj 14891 sa svim aneksima, zato što je 08.02.2011. godine, između 12,55 i 13,00 časova, prilikom izlaska iz fabričkog kruga na kapiji broj 1, pokušao da iznese kontaktor, iako za isti nije imao prateću dokumentaciju, niti dozvolu rukovodioca, čime je učinio bitnu povredu radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, a u vezi člana 166. stav 1. tačka 2. Kolektivnog ugovora kod poslodavca – „nezakonito raspolaganje sredstvima poslodavca“.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilan je zaključak nižestepenih sudova, kada su odbili tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio poništaj osporenog rešenja i da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad.

U sporu iz radnog odnosa, sud, zakonitost rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Prema tome, po oceni ovoga suda, kako su u konkretnom slučaju od strane nižestepenih sudova utvrđene činjenice u vezi učinjene bitne povrede radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), a utvrđene odredbom člana 166. stav 1. tačka 2. Kolektivnog ugovora tuženog, na kojoj je zasnovano osporeno rešenje, koje je doneto u zakonom propisanom postupku, imajući u vidu i da je utvrđeno da je donošenju osporenog rešenja prethodilo upozorenje, odnosno da je tuženi postupio u skladu sa članom 180. i 181. Zakona o radu, to nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pri tome, nije neophodno da ovaj sud dalje detaljno obrazlaže presudu, kojom se revizija odbija kao neosnovana, već se tužilac kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

U preostalom delu, revizijom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen razlog za izjavljivanje revizije, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić