Protiv citirane drugostepene presude tužilja je izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog učinjene bitne povrede parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama razloga propisanih odredbom člana 408. ZPP, i ustanovio da je revizija tužilje delimično osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom na koju se revizijom ukazuje. Tužilja je navela razloge na kojima temelji takvu tvrdnju. Međutim, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da pozivanje na nejasnost i kontradiktornost revizijom pobijane presude nije revizijski razlog iz člana 407. stav 1. Zakona o parničnom postupku, stoga je takva revizijska tvrdnja pravno irelevantna u odnosu na pravilnost pobijane drugostepene presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je ugovorom o radu zaključenim 24.12.2012. godine zasnovala kod tužene radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu ... . Radni odnos joj je prestao rešenjem tužene od 27.04.2016. godine, zbog toga što je u postupku racionalizacije broja zaposlenih u tuženoj ustanovi njeno radno mesto ukinuto. Taj postupak je pokrenut odlukom Skupštine opštine Bojnik od 12.02.2016. godine o određivanju maksimalnog broja zaposlenih kod tužene, kojom je broj zaposlenih smanjen na 28. Upravni odbor tužene je 08.04.2016. godine doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka, za koje je dobijena saglasnost Opštinskog veća, a kojim je ukinuto radno mesto ... . Kada je tužilja zasnovala radni odnos kod tužene imala je prebivalište u ..., ali se 09.08.2013. godine preselila u ..., zbog čega joj je tužena naknađivala troškove za dolazak na rad i odlazak sa rada od 01.09.2013. godine do 31.12.2014. godine, kada je izvršena obustava daljeg plaćanja ovih troškova.

Na temelju ovakog činjeničnog stanja drugostepeni sud je zauzeo stanovište da je pobijano rešenje o datom otkazu ugovora o radu tužilji zasnovano na pravilnoj primeni odredbi člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Ovako je odlučeno iz razloga što je Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova od 08.04.2016. godine, kojim je ukinuto radno mesto ... na kome je radila tužilja, kao jedini izvršilac. Na izvršenu izmenu tog pravilnika, data je saglasnost Skupštine opštine Bojnik, kao osnivača tužene. Do izmene je došlo u postupku sprovođenja člana 6. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 68/15). Kako je utvrđeno da kod tužene nije postojalo drugo radno mesto na koje se tužilja mogla rasporediti zauzeto je stanovište da je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata ovakvo pravno shvatanje iz razloga što nalazi da je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Ovo je iz razloga što je radno mesto ... ustanovljeno odredbom člana 68. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15, 68/15, 62/16, 88/17). Tom odredbom je propisano da ... i druge poslove u ustanovi obavlja ..., u skladu sa normativom kojim se utvrđuju kriterijumi za finansiranje ustanove. Osim toga, propisani su i uslovi za obavljanje tih poslova bez ikakvih ograničenja u odnosu na predškolske ustanove. Zato se u ovakvoj normativnoj situaciji postavlja prethodno pitanje, da li se pozivom na zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru moglo opštim aktom tužene ukinuti radno mesto ... . U zavisnosti od rešenja ovog pitanja opredeljuje se i mogućnost primene odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Međutim, drugostepeni sud je svoju odluku zasnovao isključivo na formalnom razrešenju zakonitosti datog otkaza ugovora o radu tužilji. Takva ocena je doneta bez prethodnog upuštanja u ocenu da li je postojao pravni osnov da se opštim aktom tužene zakonito ukine radno mesto ... . Vrhovni kasacioni sud nalazi da je takav pristup drugostepenog suda izraz arbitrernog odlučivanja koji se kosi sa ustavnom garantijom pravičnog presuđenja propisanog članom 32. Ustava. Suprotno takvoj oceni drugostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se pozivom na odredbu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, tužilji mogao otkazati ugovor o radu samo pod uslovom da je donošenjem takvog rešenja bilo pravno moguće. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužena je shodno odredbi člana 68. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u obavezi da sistematizuje i popuni radno mesto ... ustanove. Zato sporna odluka nije doneta u funkciji izvršenja obaveze ustanovljene Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Cilj tog zakona je bio da se ukinu nepotrebna radna mesta sa stanovišta funkcionalnog rada u javnom sektoru, odnosno propisivanje neadekvatnog broja izvršilaca na pojedinim radnim mestima sa stanovišta obima i potrebe obavljanja određenih poslova. Međutim, da uprkos ukidanju radnog mesta ... nije prestala i potreba za obavljanjem tih poslova. Naprotiv, ti poslovi i dalje postoje. Štaviše, tužena je u cilju ispunjenja zakonske obaveze stručnog obavljanja poslova ... ustanove prinuđena da deo tih poslova poveri trećem licu- ... uz naknadu. Na taj način je ukidanje radnog mesta ... izvršeno protivno odredbi člana 68. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i cilju zbog koga je donet Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

Sledom iznetih argumenata, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pobijano rešenje o datom otkazu ugovora o radu tužilji nezakonito. Zato je na temelju odredbe člana 416. ZPP u tom delu revizija tužilje usvojena, tako što je žalba tužene izjavljena u odnosu na usvajajuću odluku tog dela tužbenog zahteva od strane prvostepenog suda odbijena kao neosnovana.

Sa druge strane, ispitujući zakonitost pobijane drugostepene presude u odnosu na deo odluke kojom je potvrđena prvostepena presuda kojom je odbijen deo tužbenog zahteva za isplatu 18 mesečnih zarada, Vrhovni kasacioni sud je našao da je ta odluka zasnovana na pravilnoj primeni pravila o teretu dokazivanja. Saglasno tom pravilu, tužilja je bila dužna da sudu predoči sve dokaze o postojanju činjenica kojima se opredeljuje osnovanost takvog zahteva. Ona to nije učinila, jer do zaključenja glavne rasprave nije dostavila dokaze o činjenicama kojima se opredeljuje visina tražene naknade. Sudu nisu predočeni dokazi u odnosu na činjenice propisane odredbom člana 191. stav 5. Zakona o radu. Osim toga, nesporna je činjenica da je tužilja posle datog otkaza zasnovala radni odnos u ... i da je nakon toga nastavila da se bavi ... . S tim u vezi, sudu nisu predočeni dokazi o periodu i visini ostvarenih zarada po tom osnovu. Iz tog razloga, propustima tužilje je sudu uskraćena mogućnost da u skladu sa odredbom člana 191. stav 9. utvrdi iznos za koji se osnovano mogla umanjiti tražena naknada opredeljena u visini 18 mesečnih zarada tužilje kod tužene u mesecu aprilu 2016. godine. Zato je pravilna odluka nižestepenih sudova u skladu sa kojom je istaknuti zahtev tužilje da joj se umesto vraćanja na rad dosudi novčana naknada u visini 18 mesečnih zarada ocenjen kao neosnovan. S tim u vezi, a obzirom na delimični uspeh tužilje u prvostepenom postupku, pravilna je i odluka drugostepenog suda kojom je saglasno odredbi člana 153. stav 2. ZPP odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove spora.

To su razlozi zbog kojih je na temelju odredbe člana 414. stav 1. ZPP odbijena revizija tužilje u odnosu na odluku iz stava I i III izreke pobijane drugostepene presude.

Tužilja je i u revizijskom postupku delimično uspela u odnosu na postavljeni revizijski zahtev. Zato je na temelju odredbe člana 165. stav 2. u vezi odredbe člana 153. stav 2. ZPP odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić