.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1758/2022
15.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Gimnazije „Svetozar Marković“ iz Niša, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 256/22 od 24.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 15.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 256/22 od 24.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 256/22 od 24.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 419/20 od 18.10.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da joj na ime razlike između isplaćene zarade i zarade koja tužilji pripada, uvećane po osnovu minulog rada za period od 01.09.2015. godine do 17.10.2018. godine isplati iznos od 1.900,96 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i to navedene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate (bliže označeno i opredeljeno u tom stavu izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 01.09.2015. godine do 17.10.2018. godine isplati ukupan iznos od 227.153,38 dinara i to pojedinačno navedne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate ( bliže označeno i opredeljeno u tom stavu izreke). Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.09.2015. godine do 17.10.2018. godine isplati ukupan iznos od 112.691,81 dinar i to pojedinačno navedene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate sve bliže označeno i opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da na iznose utvrđene stavom prvim izreke uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje za tužilju u visini prema obračunu nadležnih službi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje na dan uplate, kao i na ime poreza na dohodak građana poreskoj upravi, dok je odbijen deo tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da na utvrđene iznose u stavu drugom i trećem izreke za period od 01.09.2015. godine do 17.10.2018. godine u ime i za račun tužilje izvrši obračun i uplatu svih vrsta doprinosa i poreza na dohodak građana. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 256/22 od 24.02.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem, odbijajućem delu stava četvrtog izreke i u stavu petom izreke.
Protiv drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/ 11 ... 18/20 ), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP. Nižestepene presude donete su u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda izraženim u odlukama po istom činjeničnom i pravnom osnovu da se zaposlenima u ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, autnomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave plata, naknade i druga primanja uređuju u skladu sa odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 34/01 ... 21/16 i dr). Naime pobijana odluka je u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 05.07.2022. godine, a kod utvrđenja da je pravo zaposlenog na naknadu troškova za ishranu u toku rada ili regres za korišćenje godišnjeg odmora realizovanog kao sastavni deo koeficijenta radnog mesta svakog zaposlenog na osnovu odredbe člana 4. stav 2. citiranog Zakona. Zbog toga u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava, a revident ne prilaže različite sudske odluke u kojima je drugačije odlučeno o istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade za topli obrok i regres podneta je 17.10.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 337.946,19 dinara.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu, vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa iz navedenog razloga revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
