.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1761/2018
10.06.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog urbanističkog preduzeća ''Urbanizam'' Stara Pazova, sa sedištem u Staroj Pazovi, čiji su punomoćnici Janko Kuljhari i Zorica Marinković Kuljhari, advokati iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknadi štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 780/18 od 16.04.2018. godine, u sednici održanoj 10.06.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 780/18 od 16.04.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, P1 316/17 od 02.02.2018. godine, poništeno je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 07.07.2017. godine i tuženi obavezan da tužiocu isplati 411.405,00 dinara, sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je u delu preko dosuđenog iznosa do traženih 617.107,50 dinara, sa zateznom kamatom, tužbeni zahtev odbijen. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 135.071,00 dinar.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 780/18 od 16.04.2018. godine, usvojio žalbu tuženog i preinačio prvostepenu presudu, tako da odbija zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu od 07.07.2017. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 05.11.2011. godine, sa aneksom od 14.05.2013. godine, kao i ugovor o radu od 01.08.2014. godine, kao i zahtev da se tuženi obaveže da tužiocu isplati iznos od 411.405,00 dinara, sa zateznom kamatom. Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 80.250,00 dinara. Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18) i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. navedenog zakona.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme radi obavljanja poslova ..., na osnovu ugovora o radu od 05.11.2012. godine i aneksa tog ugovora od 14.05.2013. godine. Skupština opštine Stara Pazova je 29.01.2016. godine donela odluku o određivanju maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme i izmenu te odluke od 09.12.2016. godine, u sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu na osnovu akta Vlade RS. Od ukupnog broja zaposlenih u ovoj lokalnoj samoupravi za tuženog je navedenim izmenama utvrđen broj od 9 zaposlenih. Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 27.04.2017. godine utvrđena je organizacija i sistematizacija poslova tako što u popisu zanimanja u članu 5. nije uneto radno mesto ..., a ukupan broj zaposlenih je smanjen na 9 izvršilaca. Rešenjem tuženog od 07.07.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, usled tehnoloških i organizacionih promena nastalih kod poslodavca, s pozivom na Odluku o izmeni odluke o određivanju maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme Opštine Stara Pazova za 2015. godinu od 09.12.2016. godine („Službeni list opštine Srema“ za 2016. godinu), kao i na osnovu analize rada i potrebnog broja zaposlenih. Na osnovu navedenog, poslodavac je zaključio da angažovanjem manjeg broja zaposlenih na obavljanju poslove radnog mesta ... se postiže isti obim i kvalitet poslova. Poslodavac nije u mogućnosti da zaposlenom obezbedi drugo radno mesto, pa mu je priznato pravo na otpremninu u skladu sa Zakonom o radu.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo sadržano u odredbama člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, sa izmenama i dopunama), odbijanjem tužbenog zahteva tužioca.
Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Teret dokazivanja postojanja otkaznog razloga i zakonitost procedure davanja otkaza po osnovu tehnološkog viška je na tuženom, a u konkretnom slučaju tuženi je dokazao da je otkazni razlog opravdan. Tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu Odluke o izmeni odluke o određivanju maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, za svaki organizacioni oblik u sistemu lokalne samouprave Opštine Stara Pazova za 2015.godinu, donete 09.12.2016. godine, u skladu sa Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru (''Službeni glasnik RS'' br. 68/15) i aktom Vlade Republike Srbije iz 2016. godine o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme (''Službeni glasnik RS'' br. 101/15). Otkazu ugovora o radu tužiocu prethodio je Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 27.04.2017. godine, kojim nisu sistematizovani poslovi radnog mesta tužioca. Imajući u vidu izloženo, proizlazi da je otkaz ugovora o radu tužiocu dat u skladu sa materijalnim pravom koje se u konkretnom slučaju primenjuje.
Bez značaja su navodi revizije kod utvrđenja da je Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 27.04.2017. godine ukinuto radno mesto tužioca, zbog utvrđenih organizacionih promena u ovoj lokalnoj samoupravi. Suprotno navodima revidenta, organizacione promene kod tuženog u skladu su sa, između ostalog, aktima SO Stara Pazova, kojima su inicirane i promene Pravilnika tuženog od 27.04.2017. godine, kojim je prestala potreba za obavljanjem poslova tužioca. U takvoj situaciji ne primenjuje se kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih propisan članom 155. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, a odluka lokalne samouprave o ukupnom broju zaposlenih kod tuženog ukazuje da nije bilo moguće ponuditi tužiocu drugo radno mesto koje bi odgovaralo njegovim radnim sposobnostima i kvalifikaciji.
Kako se ni ostalim navodima revizije ne može osporiti zakonitost pobijanog rešenja, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
