U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Arnaut, advokat iz ..., protiv tuženog „Futura plus“ a.d. Novi Beograd, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3038//18 od 06.02.2019.godine, u sednici veća održanoj dana 11.06.2020.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3038//18 od 06.02.2019.godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 1876/17 od 23.03.2018. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje direktora tuženog „Futura plus“ a.d. Novi Beograd, broj ... od 31.12.2013.godine i obaveže tuženi da u roku od 8 dana od prijema presude tužilju pozove na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme koju tužilja poseduje (stav prvi izreke), te kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj isplati iznos od 350.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01- 02.2014.godine do isplate, na ime otpremnine za vreme provedeno na radu kod tuženog od 15.08.2006.godine do 31.12.2013.godine (stav drugi izreke). Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav treći izreke).

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3038//18 od 06.02.2019.godine odbijena je žalba tužilje kao neosnovana i potvrđena je navedena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Uz te razloge, navedeno je da se revizija izjavljuje i zbog ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, što u smislu člana 404. stav 1. ZPP predstavljaju razloge za posebnu reviziju, kad redovna revizija nije dozvoljena. Revizijski sud po službenoj dužnosti pazi na pravilnost primene materijalnog prava kad odlučuje o redovnoj reviziji.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i „Službeni glasnik RS“ br. 55/14) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjenja bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni drugih bitnih povreda postupka predviđenih članom 407. ovog zakona, u krugu zakonskih razloga zbog kojeg bi se revizija mogla izjaviti, da je takva povreda učinjena.

Predmet spora je zahtev za utvrđenje da je nezakonito rešenje kojim je poslodavac „Futura plus“, ovde tuženi, otkazao ugovor o radu tužilji, te da se kao posledica navedenog obaveže tuženi da tužilju vrati na rad i isplati joj otpremninu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je od 1979.godine bila zaposena u preduzeću „...“, a preuzimanjem je u 2006. godine prešla na rad kod tuženog i od 15.08.2006.godine obavljala poslove ... u službi ... u ... . Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu broj 91/09 od 21.04.2009.godine, pokrenut je stečajni postupak nad tuženim i rešenjem istog suda od 18.01.2011.godine konstatovano da je usvojen predloženi plan reorganizacije, kojim je bilo predviđeno da stečajni upravnik imenuje direktora preduzeća, koji će u realizaciji plana reorganizacije izvršiti optimizaciju broja zaposlenih otkazom ugovora o radu do optimalnog broja zaposlenih, a takođe i da će u okviru optimizacije poslovnog sistema zatvoriti one maloprodajne objekte, otkazati ili raskinuti ugovore o zakupu lokacija za koje proceni da su neprofitabilne i da doprinose generisanju gubitaka preduzeća, a zaposlenima u ovim objektima otkazaće se ugovor o radu. Odlukom tuženog od 18.02.2013.godine utvrđeno je da se u cilju organizacije procesa rada u sprovođenju Plana reorganizacije ukida i prestaje sa radom na dan 11.03.2013.godine maloprodajni objekat na određenoj lokaciji u ..., a u kome je tužilja radila. Direktor tuženog je doneo rešenje 31.12.2013.godine da tužilji prestaje radni odnos sa danom 06.01.2014.godine, otkazom ugovora o radu od 15.08.2006.godine sa pripadajućim aneksima, uz obrazloženje da se radi o realizaciji plana reorganizacije kojim je predviđena optimalizacija broja zaposlenih, smanjenjem njihovog broja, u skladu sa članom 128 Zakona o stečajnom postupku. Tužilji je radni odnos prestao, bez isplate otpremnine. Prethodno je tužilja bila na dužem bolovanju. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St.223/2010 od 05.03.2014.godine utvrđeno je da je izvršen plan reorganizacije tuženog i da se stečajni postupak obustavlja.

Prvostepeni sud je stava da se na sporni odnos primenjuje Zakon o stečajnom postupku, koji predviđa da se stečaj obustavlja tek po okončanju sprovođenja Plana reorganizacije, te cenio da je u vreme davanja otkaza ugovora o radu tuženi i dalje bio u stečaju koji se sprovodio po usvojenom planu reorganizacije, da je osporeno rešenje doneto u skladu sa realizacijom usvojenog plana reorganizacije u cilju optimizacije broja zaposlenih i maloprodajnih objekata za poslovanje. Ukazano je i da navedeni Zakon o stečajnom postupku ne propisuje posebne kriterijume kojima bi se poslodavac rukovodio prilikom donošenja odluke o otkazu ugovora o radu, niti propisuje obavezu isplate otpremnine po tom osnovu. Prvostepeni sud je naveo i to da je otvaranje stečaja u smislu samog Zakona o stečaju otkazni razlog, pa ocenio da je tužbeni zahtev u celini neosnovan. Ovo stanovište podržao je i drugostepeni sud odbijajući žalbu tužilje i potvrđujući prvostepenu odluku, jer Zakon o stečajnom postupku predstavlja leh specialis u odnosu na Zakon o radu, pa stoga u situaciji kada je nad poslodavcem otvoren stečajni postupak, imaju se primeniti i u pogledu otkazivanja ugovora o radu odredbe navedenog zakona, a ne odredbe Zakona o radu. Kako je prema odredbama Zakona o stečajnom postupku stečaj u toku sve dok se ne sprovede usvojeni Plan reorganizacije, jer se isti tek potom obustavlja, to je i posle usvajanja Plana reorganizacije i u toku njegovog sprovođenja stečajni postupak bio u toku po Zakonu o stečajnom postupku, po kome se konkretni stečaj vodio, pa je stoga bilo osnova da se primene pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, koje su Zakonom o stečajnom postupku regulisane tako što je predviđeno da stečaj predstavlja otkazni razlog. Pored navedenog, racionalizacija i smanjenje broja zaposlenih je kao jedna od Zakonom o stečajnom postupku predviđenih mera reorganizacije predviđena planom reorganizacije, a lice koje je Planom reogranizacije imenovano da se stara o sprovođenju Plana reorganizacije ovlašćeno je da dok stečajni postupak traje, sprovodi usvojeni Plan reorganizacije, odnosno mere predviđene u istom planu, i da donosi rešenje o prestanku radnog odnosa, kao u konkretnom slučaju.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odlukama nižestepenih sudova pravilno je primenjeno materijalno pravo. Otkaz ugovora o radu dat tužilji u skladu sa predviđenim Planom reorganizacije, odnosno merama iz istog nije nezakonit, te je pravilno odbijen zahtev tužilje od strane nižestepenih sudova.

U pogledu primene materijalnog prava, nisu osnovani revizijski navodi da je morao biti primenjen Zakon o radu u konkretnoj situaciji, jer se s obzirom da je nad tuženim otvoren postupak stečaja i da se isti sprovodio po Zakonu o stečajnom postupku, po kome stečajni postupak traje sve do sprovođenja plana reorganizacije, primenjuje Zakon o stečajnom postupku kao leh specialis, a on predviđa u članu 63. da otvaranje postupka stečaja predstavlja otkazni razlog. Neosnovani su navodi tužilje kao revidenta da od usvajanja plana reorganizacije tuženi nije bio u stečaju. Prema članu 133. Zakona o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 84/04 i 85/05), usvojeni Plan reorganizacije ima snagu izvršne isprave i stečajni dužnik, u ovom slučaju tuženi, je dužan da radnje i poslove preduzima u skladu sa usvojenim Planom reorganizacije, a što u konkretnom slučaju se odnosilo i na radno pravni status tužilje. Takođe, nisu osnovani navodi revizije da je nezakonit otkaz ugovora o radu u situaciji kada zaposlenom kome je dat otkaz nije isplaćena otpremnina, jer se navedeni stav odnosi na poslodavce koji redovno posluju, dok ovakva obaveza nije predviđena u slučaju otvaranja stečaja. Pravilnost pobijane presude nije dovedena u pitanje ni ostalim navodima revizije.

Iz navedenih razloga, a na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Traženi troškovi revizijskog postupka se ne dosuđuju s obzirom na ishod postupka po reviziji.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić