.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1763/2019
29.08.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Gordana S. Bulatović, advokat iz ..., protiv tuženog AD „BB“ ..., čiji je punomoćnik Ljubiša Pavlović, advokat iz ..., radi naknade štete zbog manje obračunate zarade i isplaćene zarade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 105/19 od 25.02.2019. godine, u sednici održanoj 29.08.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 105/19 od 25.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 105/19 od 25.02.2019. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 983/15 od 05.11.2018. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime neisplaćenog dela zarade za period od marta 2014. godine do januara 2015. godine isplati 57.147,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, shodno Zakonu o zateznoj kamati na pojedinačne mesečne iznose bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime neisplaćenog dela zarade za period od 01.10.2012. godine do 30.09.2015. godine isplati 801.077,23 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose bliže određene ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 20.217,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate, a za iznos veći od dosuđenog, za još 149.935,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, zahtev je odbijen.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 105/19 od 25.02.2019. godine stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi troškove žalbenog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tuženog kojim je tražio da se obaveže tužilac da mu naknadi troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. ZPP.
Tuženi je dao odgovor na reviziju.
Prema članu 404. Stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br72/11, 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime neisplaćenog dela zarade tužiocu. O ovom pravu tužioca i visini tražene naknade nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Stoga, kako na osnovu napred navedenog sledi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. Stav 1. ZPP, vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate razlike zarade podneta je 24.11.2015. godine. Vrednost predmeta spora je 801.077,23 dinara. U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora od 801.077,23 dinara očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.
Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
