Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odbijajućem delu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti se navodima revizije određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rukovodilac Sektora za podršku garantovanog snabdevanja kod tuženog BB je početkom aprila 2019. godine tražila od direktora Centra da se primi u radni odnos jedan izvršilac u Poslovnici u ..., kao i izvršilac za rad u ... . Od direktora Ogranka ... ODS distribucija dobila je podatke za tužilju i broj njenog telefona, pa je dana 29.03.2019. godine pozvala tužilju i rekla joj da je u Poslovnici u ... potreban jedan radnik radi zamene VV koji se povredio, te je tražila od tužilje da dostavi diplomu, očitanu ličnu kartu i karticu tekućeg računa i rekla joj da u ponedeljak 01.04.2019. godine ode u poslovnicu i javi se šefu poslovnice GG kako bi se sa njim dogovorila oko početka rada.

Tužilja se dana 01.04.2019. godine javila šefu poslovnice GG koji joj je rekao da može odmah da ostane da radi, ali je tužilja počela da radi narednog dana 02.04.2019. godine. Obavljala je poslove koje je do tada radio VV. DD je dolazila iz ... tri do četiri puta da je obučava, a povremeno su se čule i telefonskim putem kada je to bilo potrebno. U poslovnici u ... se na šalteru radilo sa strankama na poslovima uključenja i isključenja kupaca, obrađivanju zahteva za promenu imena, reklamacijama za račune. Tužilja je obavljala te poslova na kompjuteru pod šifrom VV. Popunjavala je i potpisivala zahteve za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju električnom energijom – garantovano snabdevanje, koji predstavljaju obrasce u kojima je između ostalog sadržano ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, adresa i potpis podnosioca zahteva, potpis tužilje i potpis šefa pravne službe.

Tužilja je u periodu od 02.04.2019. godine do 01.09.2019. godine dolazila na rad svakog radnog dana, pet dana u nedelji od 07 do 15 časova, a od 01.09.2019. godine se, zbog polaska deteta u vrtić, dogovorila sa šefom GG da radi od 07 do 12 časova i to je činila do 18.10.2019. godine, kada je prestala da radi, jer sa njom nije zaključen ugovor o radu.

Pravilnikom o sistematizaciji i organizaciji poslova tuženog za Poslovnicu ... nije sistematizovano radno mesto koje odgovara opisu poslova koje je u navedenom periodu tužilja obavljala.

Tuženi je povodom tužbe u ovoj pravnoj stvari, sproveo internu kontrolu Ogranka EPS Snabdevanje... i nakon uzimanja izjava od GG, VV, DD i BB, dat je predlog da se protiv BB pokrene disciplinski postupak za utvrđivanje odgovornosti zbog nepreduzimanja radnji kojima bi se onemogućili dolasci na rad tužilje u Poslovnicu u ..., odnosno šalter salu Ogranka EPS Snabdevanje ..., koji je okončan izricanjem disciplinske mere.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenom člana 32. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14) zaključio da je tužilja kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad 02.04.2019. godine i obavezao je tuženog da tužilju vrati na rad.

Drugostepeni sud je ocenio pravilnim zaključak prvostepenog suda da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog danom stupanja na rad 02.04.2019. godine, ali je pravilno utvrdio da je radni odnos tužilje trajao do 18.10.2019. godine, te da primenom člana 32. stav 2. i člana 191. stav 1. Zakona o radu tužbeni zahtev za utvrđenje radnog odnosa nakon 18.10.2019. godine i za vraćanje tužilje na rad nije osnovan, jer nakon tog dana tužilja više nije dolazila na rad kod tuženog.

Neosnovano se navodima revizije u odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari osporava pravilna primena materijalnog prava.

Odredbom člana 30. Zakona o radu propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu koji poslodavac i zaposleni zaključuju u pisanoj formi. U smislu člana 34. istog zakona, zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu pre stupanja zaposlenog na rad, smatra se da je zaposleni zasnovano radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad, kako je to propisano članom 32. stav 2. Zakona o radu.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da je za nastupanje pretpostavke o zasnivanju radnog odnosa iz člana 32. stav 2. Zakona o radu potrebno da stupanje na rad ima elemente radnog odnosa koji se inače regulišu ugovorom o radu, a posebno one elemente koji se odnose na vrstu i obim poslova koje zaposleni treba da obavlja, mesto rada, radno vreme, novčani iznos osnovne zarade i druge elemente potrebne za utvrđenje radnog učinka i naknadu zarade i drugih primanja kod zaposlenog.

U konkretnom slučaju tužilja je 02.04.2019. godine stupila na rad kod tuženog po pozivu BB, rukovodioca Sektora za podršku garantovanog snabdevanja kod tuženog i na osnovu dogovora sa GG, šefom Poslovnice tuženog u ... . Od tog dana do 18.10.2019. godine tužilja je, iako sa njom nije zaključen ugovor o radu, obavljala poslove radnog mesta privremeno odsutnog zaposlenog kod tuženog VV, te je tako uspostavljen radni odnos tužilje i tuženog imao sve karakteristike radnog odnosa kako u pogledu kvaliteta rada, tako i u pogledu prava, obaveza i odgovornosti koje proizlaze iz radnog odnosa.

Međutim, i po oceni Vrhovnog kascionog suda, ne može se udovoljiti tužbenom zahtevu za utvrđenje da je tužilja i nakon 18.10.2019. godine bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, a posledično ni zahtevu tužilje za vraćanje na rad. Takvu fikciju zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme je odrebom člana 32. stav 2. Zakona o radu zakonodavac uveo u cilju zaštite zaposlenih od zloupotreba od strane poslodavaca u situacijama kada neko lice faktički obavlja rad, a sa njim nije zaključen ugovor o radu u pismenom obliku. Tužilja je nakon 18.10.2019. godine prestala da dolazi u prostorije tuženog radi obavljanja poslova iz delatnosti tuženog na radnom mestu na kom je do tada radila, samim tim nije izvršavala svoje do tada redovne radne zadatke u punom radnom vremenu, da bi eventualno ostvarila pravo koje tužbom traži. Ta činjenica ima prevagu u odnosu na razloge kojima tužilja u reviziji opravdava prestanak dolaska na rad kod tuženog, jer da bi tužilji bila priznata sudska zaštita koju tužbom traži trebalo je da bude ispunjena pretpostavka da je u određenom vremenskom periodu bez zaključenog ugovora o radu faktički i radila kod tuženog, što je osnov za ostvarivanje prava i obaveza iz radnog odnosa, a što nakon 18.10.2019. godine nije situacija u konkretnom slučaju.

Pored navedenog, da bi se smatralo da je do zaključenja radnog odnosa došlo, potrebno je da postoji spremnost odnosno volja poslodavca da radniku omogući rad, odnosno spremnost radnika da radi. Iz iskaza tužilje datog pred sudom i navoda revizije proizlazi da je tužilja prestala da dolazi na rad, jer sa njom nije zaključen ugovor o radu, kao i iz razloga što joj je BB rekla da prestane da dolazi na posao, a iz navoda tuženog proizlazi da nije postojala saglasnost generalnog direktora tuženog, odnosno izvršnog direktora za korporativne poslove kod tuženog (ovlašćenog da u ime i za račun tuženog kao poslodavca zaključuje ugovore o radu i ugovore o radnom angažovanju lica van radnog odnosa) za uspostavljanje radnog odnosa sa tužiljom po bilo kom osnovu. U prilog tome govori i činjenica da je kod tuženog, nakon podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari, pokrenut postupak interne kontrole, povodom čega je prema BB, a po čijem pozivu je tužilja počela da radi kod tuženog 02.04.2019. godine, pokrenut disciplinski postupak zbog nepreduzimanja radnji kojima bi se onemogućili dolasci na rad tužilje u Poslovnicu u ..., koji je okončan izricanjem disciplinske mere. Samim tim među strankama nije postojala obostrana spremnost za zasnivanje radnog odnosa tužilje kod tuženog u spornom periodu, pa je pravilno drugostepeni sud odbio tužbeni zahtev za utvrđenje postojanja radnog odnosa tužilje kod tuženog za period nakon 18.10.2019. godine i restituciju tužilje, na rad kod tuženog.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić