Protiv stava 2. izreke (preinačujući deo) pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u pobijanom delu, na osnovu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3. istog zakona, na koju revident u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac koji je po zanimanju „elektromonter“, III stručne spreme je kod pravnih prethodnika tuženog i tuženog bio angažovan u periodu od 30.08.2010. godine do 10.07.2020. godine, na osnovu više zaključenih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, tako što je kontinuirano, u tom periodu obavljao poslove elektromontera na ... srednje naponskoj mreži koji su poslovi bili sistematizovani Pravilnikom tuženog o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta. Tuženi je tužioca obaveštenjem broj: ... od 02.07.2020. godine, obavestio o prestanku angažovanja na privremenim i povremenim poslovima, tako što je izvršni direktor za kooperativne poslove tuženog tužioca obavestio da dana 10.07.2020. godine prestaje njegovo angažovanje na privremenim povremenim poslovima po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova koji je on zaključio sa Javnim preduzećem „Elektroprivreda Srbije“ na period od 120 radnih dana počev od 01.02.2020. godine i da prestankom angažovanja ima obavezu da Službi za BZR vrati opremu koju je dobio na korišćenje za vreme obavljanja tih poslova.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je poništio akt tuženog – obaveštenje o prestanku angažovanja tužioca 02.07.2020. godine, jer je utvrdio da je tužilac u radnom odnosu kod tuženog od 01.02.2016. godine i da se radi o radnom odnosu na neodređeno vreme, koji se može otkazati samo na zakonom propisani način, na osnovu odredbe člana 179.-185. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je, u tom delu preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužioca za poništaj, kao nezakonitog, gore navedenog akta – obaveštenja o prestanku angažovanja na privremenim i povremenim poslovima od 02.07.2020. godine, odbio, polazeći od pravnog dejstva obaveštenja čija je suština stavljanje do znanja radno-angažovanom licu da mu je radno angažovanje na privremenim i povremenim poslovima prestalo, tako što je poslednji ugovor bio zaključen do 10.07.2020. godine. Po mišljenju drugostepenog suda, takvo obaveštenje ne može imati neposredni učinak kojim je povređeno pravo zaposlenog iz radnog odnosa, pa samim tim ni uživati samostalnu sudsku zaštitu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 195. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/2018), propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.

U konkretnom slučaju, pobijanim aktom, tužilac je od strane izvršnog direktora za koroporativne poslove obavešten o prestanku angažovanja o privremenim i povremenim poslovima, jer je dana 10.07.2020. godine istekao period od 120 radnih dana počev od 01.02.2020. godine na koji je zaključen ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, sa tuženim poslodavcem i ukazao mu da je dužan da vrati opremu koju je dobio na korišćenje. To obaveštenje je deklarativno jer ono ne stvara prava i obaveze,niti je izvršni direktor za korporativne poslove, koji je tužiocu to obaveštenje poslao, nadležan da odlučuje o pravima zaposlenih iz radnog odnosa, već je tužilac obavešten o obavezama koje je preuzeo ugovorom o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključenim sa tuženim, u smislu vraćanja opreme koju je dobio na korišćenje.

Neosnovani su navodi revizije tužioca da je predmetnim obaveštenjem povređeno njegovo pravo na rad, jer mu je, nakon donošenja istog onemogućeno da radi. Suprotno tim navodima revizije tužioca, pravnosnažnom presudom u ovom sporu je utvrđeno da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog koji je obavezan da ga vrati na rad, što znači da je on ostvario pravo na zaštitu svog radnopravnog statusa kod tuženog. Spor pred nadležnim sudom, u smislu odredbe člana 195. stav 1. Zakona o radu, zaposleni može da pokrene protiv rešenja kojim je povređeno njegovo pravo, što ovde nije slučaj. Obaveštenjem o isteku vremena radnog angažovanja tužioca na osnovu ugovora zaključenim sa tuženim, kao poslodavcem, predmetnim aktom poslodavca, tužiocu nije povređeno pravo na rad, jer tim aktom nije konstituisan drugačiji radno-pravni status tužioca u odnosu na ono što je, između parničnih stranaka, ugovoreno ugovorom o obavljanju privremenih i povremenih poslova počev od 01.02.2020. godine. Zbog toga tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić