Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je diplomirani ... sa položenim ... ispitom i u radnom odnosu kod tuženog je od 1982. godine. Aneksom 3. ugovora o radu od 29.09.2011. godine, raspoređen je na poslove ..., Odeljenja za ..., Službe filijale za Grad Beograd II počev od 01.11.2011. godine. Aneks od 29.09.2011. godine poništen je pravosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1356/18 od 18.07.2018. godine. Prema razlozima presude, Služba filijale za Grad Beograd II, formirana je Pravilnikom o organizaciji RF PIO („Službeni glasnik RS“ br. 29/08), u cilju efikasnog poslovanja, tako što su poslovi razvrstani po teritorijalnom principu, a zaposleni su aneksima raspoređeni za pružanje usluga građanima na posebnim područjima, za opštinu Zvezdara, Palilula, Voždovac i Grocka. Međutim, to se nije ostvarilo jer su svi zaposleni u Filijali Beograd kao i pre firmiranja službe, u jedinstvenom sistemu, nastavili da obavljaju poslove za sve osiguranike, sa područja svih opština. Zbog toga zaposleni u Odseku za ..., pa i tužilac koji je ..., nisu radili u skladu sa svojim aneksima ugovora o radu, tako da je je tužilac dolazio na posao, ali nije obavljao rad, jer služba u kojoj je raspoređen aneksom nije formirana.

Rešenjem tuženog od 30.08.2019. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 3. tač. 1. i 8. Zakona o radu u vezi člana 3. stav 1. tačka 16. i 17. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih od 27.05.2008. godine – zbog nepoštovanja radne discipline, koja se sastoji u neopravdanom izostajanju sa rada najmanje dva radna dana u toku tri meseca i neopravdanom odlaženju sa radnog mesta u toku radnog vremena najmanje tri radna dana u toku tri meseca, kao i odbijanju da obavlja poslove i naloge direktora tuženog. Rešenje sadrži navod da je tužilac u periodu od 14.11.2016. godine do 23.11.2016. godine deset puta odsustvovao sa posla u toku celog radnog vremena, da je tri dana u novembru 2016. godine neopravdano odlazio sa radnog mesta, ostajući na radnom mestu u te dane od 10 do 60 minuta, i da u istom periodu nije vršio elektronsko evidentiranje prisutnosti na radu, shodno odluci tuženog. Radnje nepoštovanja radne discipline utvrđene su iz obaveštenja načelnika odeljenja u Službi za Grad Beograd II od 10.11.2016. godine i 24.11.2016. godine, te službenih beleški radnika obezbeđenja. Takođe, tužiocu je stavljeno na teret da je odbio da izvršava poslove utvrđeno ugovorom o radu i nakon što mu je direktor službe 01.11.2016. godine, ukazao na obavezu izvršavanja tih poslova. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, tužilac je upozoren o postojanju razloga za otkaz, na koje se izjasnio.

Tokom postupka je utvrđeno da je u novembru 2016. godine tužilac redovno dolazio na radno mesto, da je elektronski evidentirao svoje prisustvo i da od premeštaja na radno mesto ..., Aneksom ugovora o radu od 29.09.2011. godine, nije dobijao radne naloge. Tužiocu je isplaćena zarada u novembaru 2016. godine za efektivni rad 168 sati, a prema evidenciji prisutnosti na radu za mesec novembar, za tužioca je utvrđeno da postoji manjak vremena od 10 minuta na nivou meseca, kao i da je 01.11.2016. godine proveo na radu šest sati i 31 minut, a da je posao ranije napustio iz privatnih razloga. Takođe, tuženi nije obezbedio tužiocu obavljanje poslova utvrđenih Aneksom ugovora o radu, jer Služba filijale za Grad Beograd II za teritoriju opštine Zvezdara, Palilula, Voždovac i Grocka, nikada nije formirana, kao ni drugih odgovarajućih poslova.

Kod tako utvrđenog činjenčnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili, kao nezakonito, rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, ako neopravdano odbije da obavlja poslove izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom, dok je tačkom 8. istog člana propisano da poslodavac može ta otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu porpisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Članom 3. stav 1. tačka 16. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih kod tuženih od 27.05.2008. godine propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako neopravdano izostaje sa radnog mesta najamnje dva radna dana u toku tri meseca i ako neopravdano odlazi sa radnog mesta u toku vremena najmanje tri radna dana u roku tri meseca, dok je tačkom 17. navedenog Pravilnika propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline koja se sastoji u neevidentiranju izlaska iz poslovne zgrade karticom za elektronsko evidentiranje, najmanje dva puta u toku tri meseca, i pored upozorenja o obaveznom evidentiranju, shodno odluci tuženog o elektronskom evidentiranju.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nije postojao opravdani razlog iz člana 179. stav 3. tač 1. i 8. Zakona o radu, za otkaz ugovora o radu, budući da se radnja i ponašanje tužioca, koje mu je tuženi stavio na teret kao razlog za prestanak radnog odnosa, ne mogu podvesti pod povrede radne discipline. Naime, utvrđeni manjak radnog vremena i odlazak tužioca sa radnog mesta 01.01.2016. godine, ne opravdavaju zaključak tuženog da je tužilac učinio radnje nepoštovanja radne discipline utvrđene aktom poslodavca u smislu čl. 3. tač.16. i 17. navedenog Pravilnika tuženog. Tužiocu se ne može staviti na teret ni da je, bez opravdanog razloga, odbijao radne naloge u situaciji kada služba u koju je raspoređen nezakonitim aneksom ugovora o radu od 29.09.2011. godine, nikada nije formirana, a u dužem vremenskom periodu nije bio raspoređen na drugo odgovarajuće radno mesto, niti su mu od strane poslodavca dati nalozi za obavljanje drugih, odgovarajućih poslova. Shodno navedenom, pravilna je ocena nižestepenih sudova da osporeno rešenje nije doneto zbog nepoštovanja radne discipline, već u cilju izbegavanja reintegracije tužioca na poslove sa kojih je nezakonito raspoređen navedenim Aneksom od 29.09.2011. godine, po okončanju spora za ocenu njegove zakonitosti, koje su stranke vodile u vreme donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu.

Kako je posledica poništaja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu reintegracija zaposlenog, pravilno su sudovi obavezali tuženog da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Sud je cenio revizijske navode, ali nalazi da nisu od značaja za donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da revident ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što shodno članu 407. stav 2. ZPP, nije dozvoljen revizijski razlog.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, shodno članu 154. stav 1. ZPP, jer nisu bili potrebni radi vođenja parnice i odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić