Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 264/23 od 01.02.2023. godine žalbu tužioca i odbio i presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2283/21 od 25.11.2022. godine potvrdio.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora tužioca kao zaposlenog u javnoj službi kome se plata isplaćuje u visini minimalne zarade. Odluka o tužbenom zahtevu ne odstupa od odluka sudova u istim činjenično – pravnim sporovima i zasnovana je na primeni Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01-86/19), Uredbi o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama i Posebnom kolektivnom ugovoru za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i u skladu je sa pravnim stavom koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 05.07.2022. godine.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 92. Zakona o uređenju sudova ( „Službeni glasnik RS“, broj 10/2023).

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i ocenio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može da podnese (član 403. stav 1. i 3).

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403 stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinaraksu protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo dana 11.06.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 216.497,35 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupka.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke, doneo primenom odredbe člana 413. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić