Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Z.M. iz T., čiji su punomoćnici G.S. i G.M.-L., advokati iz L., protiv tuženog SP L. DOO iz L., čiji je punomoćnik M.R., advokat iz L., radi poništaja aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4694/13 od 03.06.2015. godine, u sednici održanoj 28.01.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4694/13 od 03.06.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu, Sudska jedinica u Lazarevcu P1 4794/12 od 20.06.2013. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništen kao nezakonit ugovor o radu broj 7835 od 18.07.2012. godine zaključen između tužioca i direktora tuženog i obavezan je tuženi da tužioca rasporedi na odgovarajuće radno mesto u skladu sa vrstom i stepenom stručne spreme. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova spora isplati 79.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4694/13 od 03.06.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke u usvajajućem delu za poništaj ugovora o radu i stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke u usvajajućem delu u kome je obavezan tuženi da rasporedi tužioca na odgovarajuće radno mesto u skladu sa vrstom i stepenom stručne spreme i tužba tužioca je odbačena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US i 74/13-US i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 16.10.2012. godine, radi poništaja ugovora o radu kojim je tužilac raspoređen na drugo radno mesto. Vrednost predmeta spora nije označena niti u tužbi, niti tokom postupka.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužbeni zahtev ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim o dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP (u vezi člana 13. stav 2. i člana 23. stav 1. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku - „Službeni glasnik RS“, broj 55/14), propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite je poništaj ugovora o radu kojim je tužilac raspoređen na drugo radno mesto. Imajući pri tom u vidu da tužilac nije označio vrednost predmeta spora, niti da je vrednost spora utvrđena i ne može se utvrditi ni na osnovu određene ili naplaćene sudske takse, s toga je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.