.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1776/2020
23.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Miletić, advokat iz ..., protiv tužene OŠ „Vasa Pelagić“ iz Leskovca, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3108/19 od 20.11.2019. godine, u sednici održanoj 23.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3108/19 od 20.11.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3108/19 od 20.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 909/2017 od 28.05.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da isplati tužilji na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period 2015. godine, 2016. godine i 2017. godine pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od septembra 2014. godine zaključno sa avgustom 2017. godine isplati pojednične mesečne iznose sa zakonskom kamatom, bliže navedenim kao u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da sa tužiljom zaključi aneks ugovora o radu kojim se tužilji kao zaposlenom priznaje pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihova visina, a naknada troškova za ishranu u toku rada izražava u novčanom iznosu počev od dana podnošenja tužbe, te da ukoliko tužena ne zaključi aneks ugovora o radu da tužiljom da se ova presuda ima smatrati pravnim osnovom za za utvrđivanje visine troškova po oba osnova i njihovu isplatu tužilji od podnošenja tužbe i izražavanja naknade troškova za ishranu u toku rada u novčanom iznosu.
Presudom Apelacionog suda Nišu Gž1 3108/19 od 22.10.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o odbijanjem primarnog zahteva za isplatu tužilji na ime neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom kao i eventualnog zahteva za obavezivanje tužene na zaključenje aneksa ugovora o radu sa tužiljom, kao zaposlenim, povodom priznanja prava tužilji na naknadu za ishranu u toku rada i regres i utvrđenja visine naknade po osnovu ishrane u toku rada. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer su razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva u skladu sa tumačenjem materijalnog prava relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, pa ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Tužilja u reviziji ne ukazuju na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog kasacionog suda iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, usled čega nije ispunjen ni uslov za ujednačavanje sudske prakse. Pri tom, utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima revizije osporava, ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Naime, članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate tužilji na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 04.12.2017. godine, a podneskom od 28.05.2019. godine tužba je preinačena isticanjem (eventualnog) zahteva uz postojeći. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude po reviziji je 371.095,46 dinara, koji iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
