U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Svetislav Veličković, advokat iz ..., protiv tuženog BB AD ..., čiji je punomoćnik Dušan Živković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1291/16 od 13.05.2016. godine, u sednici veća održanoj 24.11.2016. odine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1291/16 od 13.05.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2612/2014 od 29.01.2016. godine, usvojen je tužbeni zahtev pa je poništeno rešenje tuženog broj ... od 19.08.2009. godine o prestanku radnog odnosa kao nezakonito, a tuženom je naloženo da tužioca vrati na posao i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, i prizna mu sva prava po osnovu rada u smislu člana 191. Zakona o radu te je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 312.750,00 dinara.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 1291/16 od 13.05.2016. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14) koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. tog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom posutpku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda na koju se u reviziji ukazuje ne može se isticati u revizijskom postupku u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac, po zanimanju KV autoelektričar, prve kategorije sa trećim stepenom stručne spreme, bio u radnom odnosu kod tuženog raspoređen na radno mesto vozača autobusa prigradskog saobraćaja na osnovu ugovora o radu od 03.04.2009. godine. Dana 07.08.2009. godine tuženi mu je dostavio ponudu za izmenu ugovorenih uslova rada zbog potrebe procesa i organizacije rada i uvođenja nove organizacije rada u cilju boljeg korišćenja radnih kapaciteta i radnih sposobnosti zaposlenog. Tužiocu je ponuđeno radno mesto perač u pogonu održavanja, RJ servis, sa rokom za izjašnjenje od 8 dana i predočenim posledicama nepotpisivanja, odnosno odbijanja ponude. Tužilac se pismeno izjasnio 11.08.2009. godine da ne prihvata ponuđeno radno mesto NK radnika, jer ne odgovara njegovoj stručnoj spremi. Osporenim rešenjem, tužiocu je prestao radni odnos na osnovu člana 171. stav 1. i člana 179. tačka 7. Zakona o radu, zaključno sa 19.08.2009. godine.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev, poništavajući rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezujući tuženog da tužioca vrati na odgovarajuće radno mesto.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Odredbom člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu je propisano da poslodavac može da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada. Prema članu 172. stav 1. istog zakona, uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

Prema članu 179. tačka 7. Zakona o radu poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 1. do 4. ovog zakona.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, a u skladu sa napred navedenim zakonskim odredbama, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da postupak otkaza ugovora o radu tuženi nije sproveo u skladu sa zakonom, zbog čega je i osporeno rešenje o otkazu nezakonito. Naime, uslov za izmenu ugovorenih uslova rada je prethodno konkretizovanje razlog za premeštaj na drugo radno mesto, a samo uopštena formulacija razloga, kao što je ovde slučaj, ne može biti opravdan razlog za ponudu. Sledom rečenog, odbijanje tužioca za zaključivanje ovakvog aneksa ugovora o radu, nije moglo biti sankcionisano otkazom ugovora o radu primenom člana 179. tačka 7. Zakona o radu, što pobijano rešenje tuženog čini nezakonitim, kako je to nižestepeni sud pravilno zaključio.

Stoga su neosnovani razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Bez uticaja je ukazivanje revidenta da je utvrđeno tužiočevo nebezbedno upravljanje autobusom, zbog čega poslodavac nije bio zadovoljan njegovim radom, s obzirom na razloge iz kojih je tužiocu otkazan ugovor o radu.

Kako se ostalim revizijskim navodima ponavljaju žalbeni razlozi koji su pravilno ocenjeni od strane drugostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud je iz napred navedenih razloga primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić