.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1778/2020
04.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Vesne Popović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Svetislav Veličković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1450/19 od 06.11.2019. godine, u sednici veća od 04.11.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1450/19 od 06.11.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1450/19 od 06.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2501/18 od 26.11.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljeni bol iznos od 200.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 150.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 26.11.2018. godine, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca prema tuženoj za veći iznos od dosuđenog iznosa u stavu prvom izreke presude na ime nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjene životne aktivnosti do iznosa od 900.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 26.11.2018. godine, pa do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati ukupan iznos od 274.850,00 dinara i to iznos od 37.800,00 dinara na ime takse za odluku i iznos od 237.050,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od dana izvršnosti do konačne isplate, dok se zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 37.800,00 dinara, počev od dana izvršenja do konačne isplate odbija, kao neosnovan.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1450/19 od 06.11.2019. godine, stavom prvim izreke potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i u tom delu žalba tužene odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava trećeg izreke i obavezana tužena da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 242.225,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 204.425,00 dinara od dana izvršnosti presude do isplate, dok su u većem iznosu od dosuđenog, a do iznosa od 274.850,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 237.050,00 dinara, zahtev tužioca odbija, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj (član 404. ZPP).
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite o kojem je odlučeno pobijanom presudom je naknada nematerijalne štete zbog povrede na radu tužioca. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, s obzirom da je tužiocu nižestepenim presudama dosuđena naknada štete, čiji osnov i visina zavise od okolnosti svakog konkretnog slučaja, pa u tom smislu nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni ostalih razloga za izuzetnu dozvoljenost revizije, a zbog bitne povrede postupka posebna revizija se ne može podneti, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 21.07.2015 godine, a pobijana vrednost novčanog potraživanja je 850.000,00 dinara.
S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužene nedozvoljena.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
