.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1778/2022
27.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Dragiše B. Slijepčevića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Veličković, advokat u ..., protiv tuženog Merkator-S DOO Novi Sad, čiji je punomoćnik Živorad Ikonović, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2359/21 od 29.12.2021. godine, u sednici veća održanoj 27. oktobra 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2359/21 od 29.12.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2359/21 od 29.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1842/2018 od 15.04.2021. godine obavezan je tuženi da tužilji za period od 19.12.2014. do 27.10.2016. godine na ime uvećane zarade za prekovremeni rad isplati ukupan iznos od 254.727,74 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose bliže navedene u ovom stavu izreke, i obavezan je tuženi da na dosuđene mesečne iznose uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj nezaposlenosti nadležnim fondovima RF PIO, RFZO i NSZ, a prema osnovici koja bude važila u vreme obračuna i uplate doprinosa. Obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 138.724,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2359/21 od 29.12.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući uslove za odlučivanje o reviziji tuženog u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/2020), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Drugostepenom presudom pravnosnažno je odlučeno o isplati zarade za prekovremeni rad za period od 19.12.2014. do 27.10.2016. godine. Nižestepeni sudovi su odluku o tužbenom zahtevu zasnovali na utvrđenju da je tužilja u utuženom periodu kod tuženog radila prekovremeno, zbog čega su primenom odredbe člana 104, 105, 106. i 108. Zakona o radu tužilji dosudili utužene iznose na ime uvećane zarade za prekovremeni rad, i obavezali tuženog da u korist tužilje na dosuđeni iznos uvećane zarade uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje, shodno članu 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Revizijski navodi tuženog kojim se ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno utvrdili da se radi o prekovremenom radu, te da stoga nije bilo moguće primeniti odredbu člana 108. stav 1. tačka 3. Zakona o radu koja predviđa uvećanje zarade za prekovremeni rad, nisu dozvoljeni revizijski razlozi, imajući u vidu da se posebna revizija ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Osim toga, pogrešna primena materijalnog prava na koju ukazuje revident, sama po sebi nije dovoljan osnov za odlučivanje o reviziji kao posebnoj. U ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta dana 19.12.2017. godine, a preinačena je dana 11.01.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosa 254.727,74 dinara, što predstavlja iznos od 2.166,19 evra na dan preinačenja tužbe.
U konkretnom slučaju radi se o sporu koji je proistekao iz radnog odnosa, ali se ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu, a vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi zakonom propisani cenzus, zbog čega je revizija nedozvoljena.
Imajući u vidu izloženo na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
