Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1779/2024
18.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Stanković, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Irene Vuković, Jasmine Simović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG i DD, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Blagojević, advokat iz ..., protiv tuženih Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije iz Beograda, čiji je punomoćnik Marija Ivanović, advokat iz ... i Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 458/24 od 07.03.2024. godine, u sednici održanoj 18.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 458/24 od 07.03.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 458/24 od 07.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 36/20 od 22.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor stvarne nenadležnosti i prigovor mesne nenadležnosti tog suda u odnosu na tuženu Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije, kao pravnog sledbenika Agencije za privatizaciju i Republiku Srbiju. Stavom drugim izreke, odbačen je prigovor mesne nenadležnosti tog suda u odnosu na tuženu Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije, kao pravnog sledbenika Agencije za privatizaciju. Stavom trećim izreke dozvoljeno je preinačenje tužbe precizirano podneskom od 16.10.2023. godine i obavezana je tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije da kao solidarno odgovorna sa kompanijama „Internacional CG“ Beograd u stečaju i „Generaleksport“ DP Beograd u stečaju isplati tužiocima AA iznos od 1.220.653,91 dinar, BB iznos od 927.689,75 dinara, VV iznos od 830.046,26 dinara, GG iznos od 1.367.128,40 dinara i DD iznos od 1.367.128,40 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.09.2023. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tužena Republika Srbija da solidarno sa tuženom Agencijom za vođenje sporova u postupku privatizacije isplati iznose glavnice, sa zakonskom zateznom kamatom, kako je to određeno u stavu drugom izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je predlog tužilaca za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi. Stavom petim i šestim izreke, obavezana je tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije da tužiocima nadoknadi parnične troškove u iznosu od 1.559.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je odbijen zahtev da se obaveže tužena Republika Srbija da solidarno sa tuženom Agencijom za vođenje sporova u postupku privatizacije naknadi tužiocima troškove parničnog postupka. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 458/24 od 07.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužilaca i tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavila tužena Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, u delu stava prvog izreke, kojim je u odnosu na nju potvrđena prvostepena presuda u obavezujućem delu o glavnoj stvari i parničnim troškovima, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o posebnoj po članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/23, u daljem tekstu: ZPP) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni navedeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, pošto solidarna obaveza Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije za spornu obavezu postoji zbog propusta njenog pravnog prethodnika, Agencije za privatizaciju u postupku usvajanja socijalnog programa, kao organa nadležanog za sprovođenje postupka restrukturiranja poslodavca tužilaca Kompanija „Internacional CG“ Beograd i „Generaleksport“ Beograd. O ovom pitanju izražen je stav u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1341/2016 od 31.01.2018. godine, nakon odluke Ustavnog suda Už 2049/2013 od 04.10.2013. godine, koja je prihvatila stanovište u odluci Už 4639/2012 od 08.05.2013. godine, i koja ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe u tom predmetu, saglasno odredbi člana 87. Zakona o ustavnom sudu. Presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje isplate tražene naknade u odnosu na Agenciju (pasivna legitimacija, odgovornost za naknadu štete, obim naknade štete i rok zastarelosti potraživanja).
Iz izloženih razloga, na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa za dozvoljenost revizije merodavna je odredba člana 403. stav 3. ZPP. Ovom odredbom propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate je podneta dana 10.07.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela za svakog od tužioca zasebno, kao formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, ne prelaze dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, te revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Stanković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković