Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 170/18 od 05.02.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Loznici P1 65/16 od 21.11.2017. godine, te utvrđeno da su ugovori o radu broj 02-766 od 30.09.2014. godine, 2-864 od 31.10.2014. godine, 02-1061 od 31.12.2014. godine, 02-267 od 31.03.2015. godine, 02-570 od 30.06.2015. godine, 02-887 od 30.09.2015. godine, 02- 1222 od 31.12.2015. godine i 02-307 od 31.03.2016. godine koji su zaključeni sa tuženim na određeno vreme ništavi, jer su zaključeni suprotno odredbama člana 37. Zakona o radu i utvrđuje da je tužilja sa tuženim zasnovala radni odnos na neodređeno vreme počev od 30.09.2014. godine, što je tuženi dužan priznati i trpeti, poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu broj ... od ...2016. godine donet od strane v.d. direktora tuženog i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad na neodređeno vreme. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka, tako što je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova u iznosu od 98.250,00 dinara i obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 105.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, u preostalom delu žalba tužilje je odbijena i prvostepena presuda u preostalom delu kojim je odbijen zahtev tužilje za poništaj ugovora o radu broj 02-565 od 31.07.2014. godine, 02-659 od 29.08.2014. godine i utvrđenje da je tužilja u radnom odnosu kod tuženog od 01.07.2017. godine do 29.09.2014. godine potvrđuje. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odreaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, majka tužilje koja je bila u radnom odnosu kod tuženog, sa tadašnjim direktorom tuženog BB razgovarala je o prijemu tužilje na njeno radno mesto po njenom odlasku u penziju, sa kojim predlogom se on složio. Tuženi je dana 04.06.2014. godine, tražio saglasnost za popunjavanje upražnjenih radnih mesta, jer će u periodu od 01.07.2014. godine do 31.12.2014. godine određeni broj radnika ispuniti uslove za odlazak u starosnu penziju. Nakon što je tužiljinoj majci zbog odlaska u penziju otkazan ugovor o radu dana 30.04.2014. godine, a pre pribavljene saglasnosti za prijem radnika, tuženi je zaključio ugovor o radu sa tužiljom na određeno vreme 01.07.2014. godine na poslovima sa šestim stepenom stručne preme, zanimanja poslovi ..., radi obavljanja poslova referenta za ..., a radi zamene odsutnog radnika i povećanog obima posla.

Nakon toga do 30.06.2016. godine, tužilja je sa tuženim zaključila još 10 ugovora o radu na određeno vreme iz istih razloga, kao i ugovor od 01.07.2014. godine. U ovom periodu tužilja je obavljala iste poslove kao referent za ..., zatim za ... poslove i .... Nakon isteka svakog od ugovora, tuženi je donosio rešenje o prestanku radnog odnosa čiju zakonitost tužilja nije osporavala u postupku pred nadležnim sudom. Dana 31.03.2016. godine, tužilja je zaključila poslednji ugovor o radu na određeno vreme, nakon čega je tuženi doneo rešenje o njenom otkazu ugovora o radu dana ...2016. godine, čiji poništaj podnetom tužbom tužilja zahteva u ovom postupku. Zaključkom Vlade Republike Srbije od 08.09.2014. godine Opštine Mali Zvornik JKP „Drina“ odobren je prijem dva radnika na dva radna mesta na neodređeno vreme sa višom stručnom spremom kojom prilikom su primljena dva radnika u radni odnos na neodređeno vreme. Članom 20. Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta kod tuženog iz juna 2012. godine, predviđeni su poslovi radnog mesta referenta za ...

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je pobijanom presudom usvojen tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da su ništavi zaključeni ugovori o radu sa tužiljom na određeno vreme u periodu od 30.09.2014. godine do 31.03.2016. godine, te da je tužilja kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme počev od 30.09.2014. godine i poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji i obavezan tuženi da je vrati u radni odnos na neodređeno vreme.

Član 37. stav 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 25/14), propisuje mogućnost i uslove zaključenja ugovora o radu na određeno vreme radi zasnivanja radnog odnosa, dok stav 6. ovog člana zakona propisuje da ako je takav ugovor o radu zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili zaposleni ostane da radi na poslovima najmanje 5 radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zaključio na neodređeno vreme.

Primenom stava 1. navedene odredbe zakona, tuženi je u spornim ugovorima koje je zaključivao sa tužiljom, kao osnov zaključenja navodio zamenu odsutnog radnika, iako se radilo o popunjavanju radnog mesta, koje je ostalo upražnjeno i za koje je potreba bila trajna, jer je zaposlenom koji je radio na tom radnom mestu, radni odnos prestao usled ostvarivanja prava na penziju. Dakle, tuženi je sa tužiljom zaključivao sporne ugovore na određeno vreme suprotno stavu 1. člana zakona, zbog čega se ima smatrati da je radni odnos tužilje kod tuženog zasnovan na neodređeno vreme saglasno stavu 6. člana 37. ovog zakona.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu člana 37. stav 6. Zakona o radu, jer tom odredbom nije propisana ništavost ugovora o radu. Ovo iz razloga kako je navedeno prema ovoj odredbi zakona: „ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona i ako zaposleni ostane na radu kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteku vremena za koji je zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme“. Pošto je radni odnos tužilje zasnovan na određeno vreme suprotno razlozima propisanim zakonom, u slučaju kada postoji potreba posla čije je trajanje vremenski ne određeno, tada je ispunjena pretpostavka da se radni odnos smatra radnim odnosom zasnovanim na neodređeno vreme.

Kako se ostalim revizijskim navodima ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane presude, to je Vrhovni kasacioni sud primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić