Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11…18/20), ocenio da je revizija tužioca izuzetno dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse, imajući u vidu sudsku praksu izraženu u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji u odlukama ovoga suda, pa je doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud kao revizijski pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu „...“ u Ogranku RB „Kolubara“, OC „...“. U utuženom periodu tužilac je radio kod tuženog u režimu rada 12 – 36 – 12 – 36 časova (12 sati rada, 36 odmora), odnosno da je radno vreme bilo od 07.00 do 19.00 časova, svakog drugog dana, pri čemu je između dva radna dana postojao dan pauze.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, odbijen je tužbeni zahtev tužioca za isplatu pojedinačno određenih novčanih iznosa na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada, uz zaključak nižestepenih sudova da tužilac nije radio u smenama i da njegov rad nije smenski rad, zbog čega mu ne pripada uvećanje zarade za smenski rad propisano članom 38. stav 1. tačka 4. Posebnog Kolektivnog ugovorom za Elektroprivredu Srbije u iznosu od 8,9%.

Ovakav zaključak ne može se prihvatiti kao pravilan, zato što je pogrešno primenjeno materijalno pravo, na koji revizijski razlog ovaj sud pazi i po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP, zbog čega je i činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Naime, odredbom člana 108. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05,...75/14), propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i to: za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice, za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice, dok je stavom 4. istog člana propisano da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. Odredbom člana 114. stav 1. istog zakona propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci u skladu sa opštim aktom i Ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanje na poziv državnog organa.

Odredbom člana 7. stav 2. tačka 2. Posebnog kolektivnog ugovora za „Elektroprivredu Srbije“ („Službeni glasnik RS“, br. 15/15), propisano je da poslodavac donosi odluku o rasporedu, početku i završetku radnog vremena, polazeći od sledećeg: na radnim mestima gde proces rada traje neprekidno, rad se organizuje u smenama, pri čemu se pod smenskim radom podrazumeva rad u dve (po 12 sati) ili više smena (po 6 ili 8 sati) u toku radnog dana kada na istim sredstvima za rad, rade naizmenično najmanje dva zaposlena, ili dve grupe zaposlenih, pri čemu izmena smena može biti kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja, dok je odredbom člana 38. stav 1. tačka 4. propisano da se osnovna zarada zaposlenog uvećava za rad u smenama za 8,9%.

Prema Direktivi Evropske unije 2003/88 – ES, smenski rad je definisan kao način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući i obrazac rotiranja, koji može biti neprekidan ili bez prekida (kontinuiran ili diskontinuiran), iziskujući potrebu da radnik radi u različito vreme tokom određenog perioda danju ili noću, a turnus se u svom jezičkom značenju izjednačava sa smenskim radom (perturnum, po redu, redom). S obzirom na to da se pod turnusom podrazumeva utvrđen red u kome više lica jedno za drugim obavljaju neki posao radeći naizmenično i smenjujući se, između ova dva pojma nema nikakve razlike i predstavljaju sinonime. Direktiva Evropske Unije nije izvor prava ali njena sadržina pomaže u tumačenju pojma smenskog rada koji naši zakoni ne sadrže.

Tužilac je u spornom periodu radio u smenama, po rasporedu 12 sati rada 36 sati odmora, što je na osnovu citiranog propisa smenski rad. Prilikom obračuna zarade tuženi nije obračunavao uvećanje zarade od 8,9% od osnovne zarade.

Prema oceni Vrhovnog suda, rad u smenama je rad koji se neprekidno ili sa prekidima radi u najmanje dve smene, bilo dnevne ili noćne, odnosno takva je organizacija rada u kojoj radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući obrazac rotiranja koji može biti neprekidan ili u prekidima u različito vreme tokom određenog perioda dana ili noći.

Zbog pogrešnog pravnog zaključka nižestepenih sudova da tužilac nije radio u smenama, činjenično stanje je u pogledu visine naknade koja tužiocu pripada ostalo nepotpuno utvrđeno, pa je Vrhovni sud odlučio kao u izreci ovog rešenja.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će pravilnom primenom materijalnog prava – odredbe člana 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora tuženog, koji je bio na snazi u spornom periodu, dopuniti činjenično stanje na osnovu koga će utvrditi visinu naknade koja tužioci u navedenom periodu pripada za rad u smenama.

Kako je ukinuta odluka o glavnom tužbenom zahtevu, to je ukinuta i odluka o troškovima postupka na osnovu člana 165. stav 3. ZPP, s obzirom na to da se u ukinutom delu predmet vraća na ponovno suđenje i da će o troškovima postupka povodom revizije, zajedno sa ostalim troškovima biti odlučeno u konačnoj odluci na osnovu člana 153. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić