U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Stanić, advokat iz ..., protiv tuženog „Niš-ekspres“ AD Niš, čiji je punomoćnik Vesna Lojpur Stojmenović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1662/20 od 16.03.2021. godine, u sednici veća od 16.12.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1662/20 od 16.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2212/17 od 27.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. .. od 19.07.2017. godine kojim je tužiocu otkazan Ugovor o radu .. od 01.01.2015. godine sa aneksom. Stavom drugim, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da ga vrati na rad i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada. Stavom trećim, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 88.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1662/20 od 16.03.2021. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je blaovremeno dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijskim navodima kojima se pobija utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao, jer prema članu 407. ZPP, nije razlog za izjavljivanje revizije.

Prema činjeničnom utvrđenju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu Ugovora o radu br. .. od 01.04.2015. godine, gde je obavljao poslove šalterskog radnika u ... . Aneksom ugovora o radu od 14.06.2016. godine je raspoređen na poslove šalterskog radnika u ..., Pogon saobraćajno tržište, RJ prodaja stanične operative AS i poslovnice potez ... . Tužilac je dana 29.06.2017. godine dva puta pozivao vozača autobusa, kome je rekao da je ostala putnica na stajalištu, iako je u konkretnom slučaju bio ovlašćen da o tome eventualno obavesti dispečera. Tužilac je samim činom pozivanja vozača prekoračio svoja ovlašćenja čime je učinio povredu radne obaveze. Istom prilikom je izdao usmeni nalog vozaču koji je radio na liniji ... – ..., da se vrati po putnika, čime je izazvao poremećaj u obavljaju saobraćaja i kašnjenje od 29 minuta. Tužilac, kao šalterski radnik, u odsustvu šefa stanice je bio dužan da se obrati licu koje je normativnim aktima tuženog ovlašćeno da izdaje naloge vozačima kako da postupaju na liniji, u konkretnom slučaju dispečeru saobraćaja, što je propisano Planom rada vozača i konduktera od 18.04.2013. godine, kao i Naredbom tuženog broj .. o pravilnoj organizaciji rada u slučaju kvara vozila i druge vanredne okolnosti od 23.04.2013. godine. Takođe, tužilac je 29.06.2017. i 30.06.2017. godine radio u dnevnoj smeni kada je šef autobuske stanice u ... bio na godišnjem odmoru, pa je u njegovom odsustvu tužilac bio u obavezi da sačinjava dnevni izveštaj. Tužilac je bio upoznat na koji način se popunjavaju dnevni izveštaji kod tuženog i bilo mu je poznato da je u obavezi da unese prave razloge kašnjenja autobusa, što on nije učinio. Rešenjem tuženog br. .. od 30.06.2017. godine tužilac je udaljen sa rada. Tužiocu je dostavljeno upozorenje za otkaz Ugovora o radu na koji se on izjasnio. Tužiocu je rešenjem tuženog br. .. od 19.07.2017. godine otkazan Ugovor o radu.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužilac je svojom krivicom učinio povredu radnih obaveza i to neblagovremeno, nemarno izvršavanje radnih obaveza i prekoračenje ovlašćenja usled čega je tuženi je rešenje o otkazu Ugovor o radu zakonito u smislu člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu, člana 6. stav 1. i stav 4. Kolektivnog ugovora tuženog i člana 19. tačka 4. i 5. Ugovora o radu.

Neosnovano se u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Suprotno revizijskim navodima, tuženi je dokazao postojanje otkaznog razloga predviđenog čl. 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05...75/14) i normativnim aktima tuženog. Tužilac je svojom krivicom učinio povredu radnih obaveza, koje činjenice su utvrđene u sprovedenom dokaznom postupku, tako da ne stoje revizijski navodi da je zaključak nižestepenih sudova u pogledu krivice tužioca proizvoljan i da nije cenjen opis poslova tužioca. Nižestepeni sudovi su upravo na osnovu opisa poslova tužioca i pravilnim tumačenjem Plana rada vozača i konduktera od 18.04.2013. godine, Naredbe tuženog broj .. o pravilnoj organizaciji rada u slučaju kvara vozila ili druge vanredne okolnosti od 23.04.2013. godine i odredbi Tehnološkog postupka autobuskih stanica i poslovnica van Niša, kojima su definisani poslovi i postupak rada, utvrdili odgovornost tužioca. Tužilac u reviziji daje sopstveno tumačenje bitnih činjenica koje nema utemeljenje u izvedenim dokazima.

Suprotno revizijskim navodima, Zakon o radu ne propisuje da je za opravdanost otkaza nužno nastupanje štete. U konkretnom slučaju utvrđena je bitna činjenica da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze. U postupku koji je prethodio donošenju rešenja o otkazu Ugovora o radu, tuženi je u potpunosti ispoštovao proceduru dostavljajući upozorenje tužiocu da mu zbog navedenih povreda radne obaveze i nepoštovanja radne discipline može prestati radni odnos na koje se tužilac u ostavljenom roku izjasnio. Stoga ne postoje ni materijalnopravne, ni procesnopravne pretpostavke za poništaj rešenja o otkazu, pa samim tim ni uslova za vraćanje tužioca na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić