Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milivoje Šmrkić, advokat iz ..., protiv tuženog Saveza samostalnih sindikata za Grad Zrenjanin i opštine iz Zrenjanina, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2772/18 od 01.02.2019. godine, u sednici održanoj 30.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2772/18 od 01.02.2019. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 334/17 od 04.07.2018. godine, stavom prvim izreke tužbeni zahtev tužilje je delimično usvojen. Stavom drugim izreke poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. .. - 17 od 15.05.2017. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknde štete zbog prestanka radnog odnosa bez pravnog osnova umesto vraćanja na rad isplati iznos od 332.319,30 dinara što odgovara 10 zarada tužilje sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime izgubljene zarade isplati iznos od 290.983,14 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate kao i naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 118.000.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog prestanka radnog odnosa bez pravnog osnova, umesto vraćanja na rad, isplati preko dosuđenog iznosa od 332.319,30 dinara razliku do traženog iznosa od 571.198,88 dinara, što odgovara 14 zarada sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2772/18 od 01.02.2019. godine, prvostepena presuda je preinačena u usvajajućem delu tako što je odbijen zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. .. - 17 od 15.05.2017. godine i obaveže tuženi da tužilji isplati na ime naknade štete umesto vraćanja na rad iznos od 332.319,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate, kao i na ime izgubljene zarade iznos od 290.983,14 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i na ime naknade troškova iznos od 118.000.00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešene primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. ZPP, u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 01.10.1999. godine do 07.03.2014. godine na ... poslovima na neodređeno vreme, prema zaključenom ugovoru o radu iz 2015. godine sa opisom poslova koji odgovara radnom mestu ... iz člana 12. tačka 1. Pravilnik o organizaciji i sistemtizaciji poslova od 27.09.2013. godine za čije obavljanje je predviđno jedno izvršilačko mesto. U 2017. godini tuženi se suočio sa umanjenim prihodima i teškom finansijskom situacijom, pa je veće tuženog 04.05.2017. godine donelo Pravilnik o izmeni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 01-74/1- 17 od 04.05.2017. godine kojim je u članu 1. određeno da se u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova donetom 27.09.2013. godine u članu 12. briše tačka 1. „...“ dok ostale odredbe ostaju na snazi, dok je članom 3. određeno da pravilnik stupa na snagu protekom roka od 8 dana od dana donošenja (pri tom konstatovano i da je isti objavljen 04.05.2017. godine na oglasnoj tabli tuženog i da je zaveden u delovodnu knjigu od strane pravnice). Prema delovodnoj knjizi tuženog za 2017. godinu navedeni Pravilnik je zaveden pod rednim brojem 74 za 2017. godinu sa datumom 04.05.2017. godine preko već izvršenog prethodnog upisa koji je obrisan korektorom. Tužilji je rešenjem tuženog br. ..-17 od 15.05.2017. godine otkazan ugovor o radu zaključno sa danom 15.05.2017. godine zbog prestanka potreba za obavljanjem poslova na koje je raspoređena (navedenim Pravilnikom ukinuto je radno mesto tužilje) i isplaćena joj je otpremina. Poslove koje je tužilja obavljala raspoređeni su ostalim zaposlenima.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je poništio rešenje o otkazu ugovora o radu tužilje nalazeći da Pravilnikom od 04.05.2017. godine nije izvršena sistemetizacija poslova koje je tužilja obavljala kao i da za njenim radom nije prestala potreba jer su poslovi koje je tužilja obavljala raspoređeni ostalim zaposlenima. Drugostepeni sud je zaključio da u konkretnom nisu ispunjeni uslovi za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu tužilje, te da je isto zakonito jer je potreba za tužiljinim radom prestala usled ekonomskih i organizacionih promena i radno mesto tužilje je ukinuto Pravilnikom od 04.05.2017. godine, dok je okolnost da su poslovi koje je tužilja obavljala raspoređeni ostalim zaposlenima bez uticaja, jer je pravo poslodavca da odluči o organizaciji rada zaposlenih.

Revizijom se osnovano ističe da je drugostepenom presudom materijalno pravo pogrešno primenjeno, usled čega je činjenično stanje ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno.

Tužilji je otkazan ugovor o radu iz razloga predviđenih članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (“Sl. Glasnik RS” br. 24/2005,…75/14) jer je tuženi promenu (tehnološka, ekonomska ili organizaciona) koja je osnov za prestanak potrebe za određenim poslom iskazao kroz Pravilnik o izmeni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, kojim je ukinuo radno mesto tužilje, zbog čega je tužilji spornim rešenjem od 15.05.2017. godine otkazan ugovor o radu. Međutim, zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu tužilje uslovljena je, pored postojanja zakonskih razloga iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, i stupanjem na snagu Pravilnika kojim je ukinuto njeno radno mesto pre donošenja navedenog rešenja. Navedeno proizlazi iz člana 196. stav 1. Ustava Republike Srbije koji propisuje da se zakoni i svi drugi opšti akti, objavljuju se pre stupanja na snagu, kao i da zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i da mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja.

U konkretnom slučaju, Pravilnikom o izmeni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 01-74/1-17 konstatovano je da isti donet i objavljen 04.05.2017. godine na oglasnoj tabli tuženog (iz čega proizlazi da je stupio na snagu 13.05.2017. godine), dok je u delovodnoj knjizi tuženog za 2017. godinu upis tog pravilnika izvršen je pod rednim brojem 74 (sa datumom 04.05.2017. godine) preko prethodno izvršenog upisa nepoznatog sadržaja koji je prepravljen korektorom. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je propustio da oceni značaj navedenih okolnosti na zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu. Ovo stoga jer, vođenje delovodnika podrazumeva hronološli red zavođenja dokumenata. Pogrešno zavedeni upisi se događaju, ali se ne smeju brisati ili poništavati na drugi način (lepiti, premazivari korektorom...), već isti mogu biti precrtani olovkom na način da ostanu vidljivi i čitki uz unošenje naknadnog čitkog tačnog upisa, što u konkretnom nije slučaj. Postojanje prethodnog upisa koji je prepravljen korektorom, dovodi u sumnju pravilnost hronoliškog reda zavođenja Pravilnika i tačnost unetih podataka o vremenu njegovog donošenja u delovodnoj knjizi tuženog, pod brojem 74 za 2017. godinu kao i podataka konstatovanih u Pravilniku (vreme donošenja i obajavljivanja na oglasnoj tabli), zbog čega se pravilnost zaključka drugostepenog suda o vremenu njegovog donošenja, objavljivanja i stupanja na snagu pre donošenja rešenja o otkazu rada tužilji za sada ne može se pouzdano ispitati, sa aspekta primene člana 196. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Pri tom, se ne može se prihvatiti ni kao pravilno stanovište drugostepenog suda da je u smislu člana 231 Zakona o parničnom postupku na tužilji bio teret dokazivanja činjenica da je Pravilnik donet nakon donošenja rešenja o otkazu i da je njegov upis u delovodnoj knjizi nepravilan. Odgovornost za tačnost i urednost podataka unetih u delovodnik snosi organizacija ili pravno lice u čijem interesu se isti vodi, a to je u ovom slučaju tuženi, pa je u prisustvu izvršenog spornog upisa u delovodnu knjigu preko prethodnog upisa izbeljenog koretorom nepoznatog sadržaja, na tuženom teret dokazivanja tačnosti i urednosti podataka unetih u delovodnik u odnosu na vreme njegovog donošenja, objavljivanja i stupanja na snagu, koji su navodima tužilje bili osporeni.

S toga, iako Vrhovni kasacioni sud u konkretnom slučaju prihvata zaključak drugostepenog suda o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, istovremeno nalazi da pravilna primena materijalnog prava zahteva da se pouzdano razjasni vreme donošenja navedenog Pravilnika i njegovog stupanja na snagu i zavisno od toga oceni ispunjenost uslova za zakonitost navednog rešenja u smislu člana 196. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će polazeći od primedaba izraženih u ovom rešenju potpuno utvrditi činjenično stanje od koga zavisi pravilna primena materijalnog prava, te ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu vodeći računa o pravilnoj primeni pravila o teretu dokazivanja.

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u stavu drugom izreke primenom člana 416. stav 3. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić