Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1789/2023
10.11.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Jasmine Stamenković, Jelice Bojanić Kerkez i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća „Gradsko zelenilo“ Novi Sad, čiji su punomoćnici Biljana Pantić Pilja i Ivana Sulocki Radojev, advokati iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 215/23 od 01.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 10.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 215/23 od 01.03.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 215/23 od 01.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 460/21 od 14.10.2022. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od 01.01.2018. godine do 31.01.2021. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od svakog 15. u narednom mesecu, dok je deo tužbenog zahteva kojim je tražio da se obaveže tuženi mu na ime manje isplaćene osnovne zarade isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od svakog 15. u narednom mesecu, odbijen. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 215/23 od 01.03.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 460/21 od 14.10.2022. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20, 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od 01.01.2018. godine do 31.01.2021. godine. O ovom zahtevu tužioca sudovi su odlučili u skladu sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u predmetima sa istim ili bitno sličnim pravnim i činjeničnim stanjem, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega su revizijski navodi kojima se ukazuje na neujednačenu sudsku praksu neosnovani. Takođe, povodom predmeta spora ne postavljaju se pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti. Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.