U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje I.V. iz S.M., čiji je punomoćnik V.L., advokat iz S.M., protiv tuženog E.e. DOO iz S.M., koga zastupa V.M., advokat iz S.M., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 706/15 od 15.05.2015. godine, u sednici održanoj 02.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 706/15 od 15.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 446/13 od 02.03.2015. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje tuženog br. 3122/13 od 04.09.2013. godine, da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad, da sa tužiljom zaključi ugovor o radu i prizna joj sva prava koja joj pripadaju po zakonu, te da je rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Tužilja je obavezana da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 110.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 706/15 od 15.05.2015. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 446/13 od 02.03.2015. godine i usvojen je tužbeni zahtev, a odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tuženog.

Ispitujući pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nesnovano se revizijom ukazuje na bitnu procesnu povredu u postupku pred drugostepenim sudom iz člana 407. stav 1. tačka 3. u vezi člana 394. stav 1. tačka 4. ZPP, iz razloga što drugostepeni sud nije utvrdio drugačije činjenično stanje od onog u prvostepenoj presudi, već je na osnovu pravilnog i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja prvostepena presuda preinačena zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu radnik u proizvodnji po ugovoru o radu iz 2006. godine i aneksu ugovora o radu iz 2013. godine. Posao tužilje sastoji se u tome da zajedno sa još tri radnice obavlja poslove u linijskom procesu sklapanja osigurača, pri čemu jedna od njih radi na pripremi materijala, a ostale sastavljaju osigurače. Tuženi je dana 22.08.2013. godine pismenim putem upozorio tužilju da je učinila povredu radne obaveze – nemarno izvršavanje radne obaveze. U obrazloženju je navedeno da je tužilja nemarno izvršavala radne obaveze na taj način što je dana 13.08.2013. godine, u proizvodnom pogonu poslodavca, u vremenu od 9,30 do 10,10 časova, prilikom merenja u montaži u … proizvodnji grupe …, suprotno instrukcijama poslodavca, od 42 izvršena merenja uradila radnu operaciju po normi samo pet puta (norma je 23 sekunde), čime je ostvarila efikasnost od 67 %. Tužilja se izjasnila na upozorenje, navodeći da nije svojom krivicom učinila povredu radne obaveze, jer je 22.08.2013. godine, kada je vršeno merenje imala zdravstveni problem, da je inače sposobna da ispuni zadatu normu i predložila je da se test ponovi. Tuženi je 04.09.2013. godine doneo osporeno rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, primenom člana 179. tačka 2. Zakona o radu - zbog nemarnog izvršenja radne obaveze.

Na utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i poništio kao nezakonito osporeno rešenje.

U postupku nije utvrđeno da je tužilja svojom krivicom nemarno i nesavesno izvršavala radne obaveze, pa kako nije učinila težu povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret, nisu postojali opravdani razlozi da joj se otkaže ugovor o radu, u smislu člana 179. tačka 2. Zakona o radu. Zato je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu pravilno poništeno kao nezakonito, a revizijom tužene se neosnovano ukazuje na pogrešnu primena materijalnog prava.

Pravilna je ocena drugostepenog suda da tuženi nije mogao tužilji da otkaže ugovor o radu zbog neostvarivanja rezultata rada primenom otkaznog razloga iz člana 179. tačka 1. Zakona o radu. Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebno znanje i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Otkazni razlog iz tačke 1. navedenog člana je posledica nedovoljnog rada, zalaganja ili neukosti zaposlenog. Pre njegove primene je neophodno da poslodavac na pouzdan način utvrdi da zaposleni ne ostvaruje predviđene rezultate rada. Potrebno je da zaposlenom da instrukcije i pismeno upozorenje o toj okolnosti, sa ostavljanjem roka za poboljšanje radnog učinka, što je u konkretnom slučaju izostalo. Zato tuženi nije mogao doneti ospreno rešenje ni primenom člana 179. tačka 1. Zakona o radu, a što je u skladu sa Konvencijom MOR-a broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, sa preporukom broj 166, kojom je propisano da radniku neće prestati radni odnos zbog nezadovoljavajućeg vršenja posla, osim ako mu je poslodavac prethodno dao instrukcije i pismeno upozorenje. Ako radnik, i posle isteka odgovarajućeg roka predviđenog za poboljšanje, nastavi da obavlja dužnost na nezadovoljeavajući način, radni odnos tada mu tada može prestati.

Imajući u vidu navedeno, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je pobijano rešenje tuženog nezakonito, a navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Kako je rešenje o otkazu nezakonito, tuženi je u obavezi da tužilju vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće pslove, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.