Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Odlukom Skupštine tuženog od 21.05.2012. godine utvrđeno je da postoji smanjen obim posla, otežana naplata potraživanja i poremećaj u poslovanju društva, pa je utvrđen prestanak potrebe za obavljanjem poslova PET folija i livenog filma i odlučeno da se društvo preorijentiše na obavljanje poslova reciklaže i sprovođenje tehnoloških promena. Dana 25.05.2012. godine donet je Pravilnik o sistematizaciji poslova, kojim je prestao da važi Pravilnik od 13.03.2012. godine, a sastavni deo novog Pravilnika je tabelarni prikaz organizacionih celina, radnih mesta, kvalifikacija, radno iskustvo i opis poslova izvršilaca, a pripremljeni su i formularni obrasci ugovora o radu za svako od sistematizovanih radnih mesta. Odlukom Skupštine društva od 06.06.2012. godine doneta je odluka o otvaranju novog pogona za reciklažu i prestanku pogona za proizvodnju PET folija i ovlašćen je direktor kompanije da vrši izmene i dopune Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca.

Rešenjem tuženog od 25.06.2012. godine tužiocu, raspoređenom na poslovima smenskog poslovođenja, otkazan je ugovor o uređivanju međusobnih prava i obaveza od 01.10.2008. godine, jer je usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, zbog smanjenja obima poslova i donošenja novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 25.05.2012. godine prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima radi, a nije mogla da mu se obezbedi ni jedna mera za zapošljavanje utvrđena ugovorom o radu. U vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužilac je odsustvovao sa rada po osnovu privremene sprečenosti za rad, jer se nalazio na višemesečnom bolovanju. Pre donošenja rešenja tužilac nije obavešten da se njegovo radno mesto ukida, da će biti oglašen kao tehnološki višak i sa njim nije obavljen razgovor od strane nadležnih lica tuženog na te okolnosti. U navedenom periodu procena zaposlenih kao tehnoloških viškova vršena je kroz procenu njihove zdravstvene sposobnosti od strane rukovodstva tuženog za obavljanje teških fizičkih poslova u novoosnovanom pogonu reciklaže i tom osnovu oglašeno je viškom više radnika, koji su se nalazili na bolovanju ili koji zbog svog zdravstvenog stanja nisu bili sposobni za rad. Radnici koji su u trenutku otkaza bili na bolovanju nisu bili upućivani na lekarski preglede radi utvrđivanja radne sposobnosti za rad u pogonu reciklaže, radilo se o slobodnoj proceni rukovodstva firme. U konkretnom slučaju, kod tuženog nije postojala potreba za donošenjem Programa rešavanja viška zaposlenih.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, dajući za svoju odluku razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Prema članu 183. stav 1. tačka 1. istog zakona opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. ovog zakona ne smatra se privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja.

Imajući u vidu da je tužiocu otkazan ugovor o radu po osnovu tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, zbog ukidanja pogona u kojem je do tada radio, te da je preovlađujući kriterijum za utvrđivanje tužioca kao tehnološkog viška bilo njegovo zdravstveno stanje, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je rešenje tuženog od 25.06.2012. godine nezakonito.

I po shvatanju ovog suda, okolnost da je tužilac proglašen tehnološkim viškom zato što poslodavac zbog zdravstvenog stanja nije mogao da rasporedi na radno mesto u novoosnovanom pogonu reciklaže, niti kod drugog poslodavca, ne može se smatrati opravdanim razlogom za prestanak radnog odnosa po osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, naročito u situaciji kad je procena zdravstvene sposobnosti tužioca vršena od strane rukovodstva tuženog, a ne od strane nadležne lekarske komisije. Ovo posebno imajući u vidu da procena zdravstvene sposobnosti za obavljanje određenih poslova nije u domenu diskrecione ocene poslodavca, već nadležnih lekarskih komisija, a tuženi nije upućivao zaposlene na takve lekarske preglede.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.