Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2369/22 od 08.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 126/15 od 16.04.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23, u daljem tekstu : ZPP), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koji revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom, budući da je sud po svom uverenju na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i na osnovu osnovu rezultata celokupnog postupka, odlučio koje će činjenice uzeti kao dokazane. Isticanjem navedene bitne povrede odreda parničnog postupka pred drugostepenim sudom se zapravo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što primenom člana 407. stav 2. ZPP, nije dozvoljen revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene po ugovoru o radu od 09.10.2000. godine, na radnom mestu nastavnika ... . Postupajući po prijavi roditelja tada mal. BB, direktor tužene je 31.03.2009. godine pokrenuo disciplinski postupak protiv tužioca zbog osnovane sumnje da je dana 24.03.2009. godine, u učionici, povredio fizički ili psihički integritet deteta – maloletnog učenika .../.. razreda, tako što ga je dva puta udario otvorenim dlanom (šamarom) i pritisnuo o zid (gurnuo na zid) i time učino težu povredu radne obaveze iz člana 132. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Postoji osnovana sumnja da je tužilac maloletnom učeniku uputio i opasku „nemoj da se kačiš sa mnom“, što se može shvatiti kao pretnja, čime bi bio ugrožen psihički integritet deteta. Nakon sprovedenog disciplinskog postupka i na osnovu izjave mal. BB, date u prisustvu njegovog oca VV, te izjave oca, razrednog starešine i školskog psihogoga i pedagoga škole, rešenjem tuženog br. ... od 01.06.2009. godine, tužiocu je izrečena mera prestanka radnog odnosa zbog povrede radne obaveze koja mu je zaključkom o pokretanju disciplinskog postupka stavljena na teret – povreda fizičkog ili psihičkog integriteta deteta. Prigovor tužioca protiv tog rešenja je odbijen rešenjem Školskog odbora tužene od 16.06.2009. godine.

Tokom ovog postupka je utvrđeno da je dana 24.03.2009. godine, na času ... u školi, došlo do incidentnog događaja između nastavnika, ovde tužioca i učenika BB. Tužilac je pomislio da je učenik BB njega ospovao, da bi kasnije bilo utvrđeno da je BB ospovao svog školskog druga GG i da je, iznerviran takvim ponašenjem, tužilac udario i grubo prislonio učenika BB o zid. Prema rezultatima anonimne ankete koja je sprovedena u školi 01.04.2009. godine, opisani događaj je ostavio snažan utisak na većinu učenike (u anketi opisan kao iznenađenje, zaprepašćenje).

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj osporenih rešenja.

Član 46. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije („Sl.glasnik RS“,br.62/03 ... 84/05 – ispr. dr.zakon), sadrži odredbu o zabrani diskirminacije i fizičkog i psihičkog nasilja dece, učenika i zaposlenih u ustanovi. Odredbom člana 132. istog zakona regulisane su teže povrede radne obaveze i predviđeno da je između ostalog, teža povreda radne obaveze ugrožavanje ili povređivanje fizičkog ili psihičkog integriteta deteta, odnosno učenika kao što je fizičko kažnjavanje, moralno, seksualno ili na drugi način učinjeno zlostavljanje (stav 1. tačka 2.) i da se za povrede radne obaveze iz stava 1. ovog člana izriče mera prestanka radnog odnosa ako je povreda učinjena umišljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvrđene olakšavajuće okolnosti (stav 2.).

Kako je u postupku utvrđeno da je tužilac dana 24.03.2009. godine, u učionici razreda .../..., primenio fizičku silu prema učeniku osnovne škole, to je povredio odredbu o zabrani fizičkog i psihičkog nasilja u vaspitno-obrazovnim ustanovima. Na taj način je učinio težu povredu radne obaveze iz člana 132. stav 1. tačka 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije, koja je mu je u disciplinskom postupku stavljena na teret, pa je i po oceni revizijskog suda, primenom člana 132. stav 2. navedenog zakona, tužiocu zakonito izrečena mera prestanka radnog odnosa. Iskazima BB i GG koji su u međuvremenu postali punoletni, a koji su u ovom postupku negirali bilo kakav oblik nasilja od strane tužioca, ne dovodi se u sumnju zaključak nižestepenih sudova da je kritični događaj zaista nastao onako kako je opisan u disciplinskim aktima, a kako su ga učenici interpretirali i doživeli u vreme vođenja disiciplinskog postupka, te da su činjenice koje obrazuju otkazni razlog i na kojima je zasnovano rešenje o disciplinskoj odgovornosti tužioca, istinite. Zbog toga su neosnovani i paušalni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Imajući u vidu da je rešenje o prestanku radnog odnosa zakonito, tužena nije obavezi da tužioca vrati na rad i da mu naknadi štetu, shodno čl 191. Zakona o radu, koji je bio na snazi u spornom periodu. Takođe je pravilna odluka nižestepenih sudova kojom je odbačen zahtev tužioca za vraćanje na konkretno radno mesto, primenom čl. 16. i 294. tačka 1. ZPP, jer za ovakav zahtev nije nadležan sud, već je to isključivo pravo poslodavca.

Iz navednih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković