Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Mićić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3414/19 od 14.02.2020. godine, u sednici održanoj 25.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3414/19 od 14.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3092/17 od 02.09.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati: za pretrpljeni strah 500.000,00 dinara, za umanjenje životne aktivnosti 2.430.000,00 dinara i na ime naruženosti 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 02.09.2010. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati: za pretrpljeni strah iznos preko dosuđenih 500.000,00 dinara do traženih 1.000.000,00 dinara i za umanjenje životne aktivnosti iznos preko dosuđenih 2.430.000,00 dinara do traženih 2.700.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 288.350,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 02.09.2019. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3414/19 od 14.02.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, pa je obavezana tužena da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti u visini od 2.250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.09.2019. godine do isplate, a preko toga, zahtev tužioca je odbijen, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i rešenje o troškovima postupka sadržano u delu stava trećeg izreke prvostepene presude kojim je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u visini od 288.350,00 dinara, sa kamatom počev od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u preostalom delu stava trećeg izreke prvostepene presude i odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova postupka počev od 02.09.2019. godine do dana izvršnosti.

Protiv pravnosnaže presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 03.11.2017. godine. Tužena je izjavila reviziju protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to protiv odluke sadržane u stavu prvom izreke u delu u kome je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti plati 2.250.000,00 dinara i u stavu drugom izreke, kojim je odbijena, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda kojom je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah plati 500.000,00 dinara i za naruženost 200.000,00 dinara, što je sve ukupno 2.950.000,00 dinara, koji iznos predstavlja pobijanu vrednost predmeta spora, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, od 118,8253 dinara za jedan evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 24.826,36 evra.

Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena, na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je kod ocene dozvoljenosti revizije tužene izjavljene i protiv odluke u stavu prvom izreke drugostepene presude ocenio da revizija tužene nije dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer je prvostepena presuda preinačena od strane drugostepenog suda koji je odlučivao o žalbi tužene, tako što je obavezao tuženu da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti plati 2.250.000,00 dinara, sa kamatom, odnosno smanjio visinu naknade štete koju je tužena u obavezi da plati tužiocu na ime ovog vida nematerijalne štete, sa kojih razloga nema mesta primeni člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Ovo, jer revizija nije uvek dozvoljena po članu 403. ZPP u slučaju preinačenja prvostepene odluke od strane drugostepenog suda, već samo u situaciji kada je reviziju izjavila stranka kojoj je zbog preinačenja prvostepene presude protiv koje nije izjavila žalbu, njeno pravo uskraćeno, odnosno smanjeno. Kako tuženoj zbog preinačenja prvostepene odluke od strane drugostepenog suda njeno pravo nije uskraćeno, odnosno smanjeno, to revizija tužene izjavljena protiv odluke iz stava prvog drugostepene presude nije dozvoljena.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić