.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1800/2023
23.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Krstić, advokat iz ..., protiv tuženog „Niš ekspres“ doo iz Niša, čiji je punomoćnik Jovana Mladenović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4573/22 od 20.01.2023. godine, u sednici veća održanoj 23.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4573/22 od 20.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4573/22 od 20.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4573/22 od 20.01.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1884/21 od 09.02.2022. godine, u usvajajućem delu stava prvog izreke, kojim je obavezan tuženi da isplati tužilji na ime razlike između pripadajuće minimalne zarade i isplaćene zarade za period od 01.06.2020. godine do 29.09.2020. godine, pojedinačno određene novčane mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom i stavu drugom izreke, kojim je obavezan tuženi da isplati tužilji na ime troškova parničnog postupka iznos od 49.500,00 dinara. Stavom prvim izreke prvostepene presude, delimično je odbijen zahtev za zakonsku zateznu kamatu na dosuđene iznose za određeni period, bliže određeno u izreci.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11…18/20, u daljem tekstu ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike zarade između pripadajuće minimalne i isplaćene zarade za period od 01.06.2020. godine do 29.09.2020. godine, imajući u vidu da je tužilji u spornom periodu naknada zarade isplaćivala u iznosima manjim od minimalne zarade u skladu sa rešenjima kojima je upućena na plaćeno odsustvo primenom člana 117. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 54/05 ... 95/18 – autentično tumačenje) i to u visini od 60% od minimalne zarade.
Shodno tome, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Dakle, u sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 22.04.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva iznosi 34.765,96 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
