Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa prelogom da Vrhovni sud o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u sudskom sporu tužilje, kao zaposlene, prema Zdravstvenom centru Vranje, kao poslodavcu, za isplatu naknade za prekovremeni rad ostvaren po pozivu u periodu od septembra 2013. godine zaključno sa februarom 2016. godine, doneta je presuda Osnovnog suda u Vranju P1 893/16 od 18.01.2017. godine, na osnovu koje je, kao izvršne isprave doneto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Ii 4337/17 od 31.07.2017. godine, radi prinudne naplate potraživanja, koje je predmet ovog parničnog postupka. Prinudno namirenje određeno zaključkom javnog izvršitelja na sredstvima na računima izvršnog dužnika, koje je dostavljeno na sprovođenje NBS – Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac, ostalo je bez uspeha. Naime, računi Zdravstvenog centra u Vranju u neprekidnoj su blokadi počev od 16.09.2017. godine, ukupno 1.827 dana, a novčani iznos blokade je 304.727.943,42 dinara. Osnivač Zdravstvenog centra Vranje je tužena Republika Srbija, koja finansira delatnost Zdravstvenog centra iz ustupljenih javnih prihoda.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje iz razloga što postoji trajnija nesposobnost Zdravstvenog centra Vranje za plaćanje dugova, zbog čega postoji solidarna odgovornost Republike Srbije za obaveze ovog dužnika, kao njegovog osnivača, sve u skladu sa članom 14. stav 3. Zakona o stečaju. Odbio je prigovor zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev uz obrazloženje da je izvršni postupak protiv poslodavca, čiji je osnivač tužena, još uvek u toku, a tužilja nije dokazala da su iscrpljena sva raspoloživa sredstva izvršenja propisana Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za solidarnu odgovornost osnivača - tužene u smislu člana 14. Zakona o stečaju. Do ispunjenosti uslova za solidarnu odgovornost osnivača došlo bi tek u situaciji ako zaposleni u izvršnom postupku ne bi mogao da naplati svoje potraživanje, odnosno ako nastupi jedan od razloga propisanih odredbom člana 129. stav 1. tačka 4. i 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Izneto stanovište drugostepenog suda, Vrhovni sud ne prihvata.

Činjenično je utvrđeno da tužilja potraživanje iz radnog odnosa, za koje je ishodovala izvršnu ispravu 18.01.2017. godine, nije namirila i pored određene prinudne naplate, jer su računi Zdravstvenog centra u Vranju, čiji je osnivač Republika Srbija, u neprekidnoj blokadi i ne postoji druga imovina ovog dužnika koja nije u javnoj svojini tužene Republike Srbije, a koja bi mogla biti predmet prinudnog izvršenja.

Po odredbama člana 11. stav 1. i stav 2. tačka 1. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/2009 ... 95/2018), stečajni postupak se otvara kada postoji, između ostalog, trajnija nesposobnost plaćanja. Članom 12. istog zakona propisano je da se postojanje trajnije nesposobnosti plaćanja pretpostavlja u slučaju kada je predlog za pokretanje stečajnog postupka podneo poverilac, koji u sudskom postupku sprovedenom u Republici Srbiji nije mogao namiriti svoje novčano potraživanje bilo kojim sredstvom izvršenja. Prema članu 14. Zakona o stečaju, stečajni postupak se ne sprovodi, između ostalog, prema pravnim licima čiji je osnivač Republika Srbija, koja se pretežno finansiraju kroz ustupljene javne prihode, a za obaveze pravnog lica nad kojim se postupak stečaja ne sprovodi, solidarno odgovaraju njegovi osnivači.

Činjenično je razjašnjeno da tužilja potraživanje iz izvršne isprave koje potiče iz radnog odnosa, nakon određivanja prinudne naplate nije namirila u periodu dužem od pet godina, pa je nastupila pretpostavka postojanja trajnije nesposobnosti plaćanja, kao razloga za pokretanje stečajnog postupka. Pošto se prema Zdravstvenom centru u Vranju ne može sprovesti stečajni postupak, nastupili su uslovi za aktiviranje solidarne odgovornosti tužene, kao osnivača. Tužiljino novčano potraživanje utvrđeno je presudom od 18.01.2017. godine, pa je prvostepeni sud pravilno odbio prigovor zastarelosti potraživanja istaknut pozivom na član 196 Zakona o radu, po kome novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. Ovo iz razloga što taj rok zastarelosti nije merodavan za sporni odnos, već rok od 10 godina propisan odredbom člana 379 stav. 1. Zakona o obligacionim odnosima za potraživanja utvrđena pravnosnažnom odlukom suda i drugog nadležnog organa ili poravnanjem. Tužba u ovom sporu je podneta 26. aprila 2021. godine, pre isteka roka zastarelosti predviđenog članom 379 stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Drugostepeni sud nepravilno pravno vrednuje činjenicu da izvršni postupak nije obustavljen u skladu sa odredbama člana 129. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pošto su u ovom parničnom, kontradiktornom sudskom postupku, utvrđene sve činjenice iz kojih sledi postojanje uslova za aktiviranje solidarne odgovornosti tužene Republike Srbije, kao osnivača pravnog lica, poslodavca tužilje, kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je, primenom člana 416. stav 1. ZPP, stavom prvim izreke, usvojio reviziju tužilje i preinačio drugostepenu presudu, tako što je odbio, kao neosnovanu, žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu.

Tužilji koja je uspela u postupku po reviziji, saglasno odredbama čl. 153, 154. i 163. ZPP, pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka prema opredeljenom zahtevu : nagrada za sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara, sudska taksa na reviziju u iznosu od 10.708,00 dinara i ovu presudu u traženom iznosu od 10.718,00 dinara ( pripada iznos od 16.062,00 dinara), što ukupno iznosi 39.426,00 dinara, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama.

Iz navedenih razloga, primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić