.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 180/2023
30.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1783/22 od 20.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 30.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1783/22 od 20.06.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1783/22 od 20.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1783/22 od 20.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1788/20 od 02.02.2022. godine u prvom stavu izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže na isplatu jubilarne nagrade u iznosu od 54.344,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.06.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u drugom stavu izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1788/20 od 02.02.2022. godine, tako što je obavezana tužilja da na ime troškova prvostepenog postupka, pored dosuđenog iznosa od 30.000,00 dinara, plati tuženoj iznos od još 6.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje kojim je tražila da se tužena obaveže da plati troškove drugostepenog postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da na ime troškova drugostepenog postupka plati tuženoj iznos od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je, na osnovu člana 403. stav 2. i člana 404. ZPP, blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Tužilja je, rešenjem Ministarstva pravde – Uprave za izvršenje zavodskih sankcija od 29.04.2008. godine, kao zaposlena u privremenim institucijama Kosova i Metohije (KPD u Lipljanu), preuzeta u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija počev od 15.05.2008. godine. Nakon preuzimanja tužilja je ostala neraspoređena, tako da u organu tužene države u koji je preuzeta nije faktički radila. Podnetom tužbom tražena je isplata jubilarne nagrade.
Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev sa obrazloženjem da se jubilarna nagrada isplaćuje za određeno vreme provedeno na radu u radnom odnosu i da tužilja nema pravo na to primanje, jer nakon preuzimanja u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde nije radila – nije bila radno angažovana. Odluku o neosnovanosti tužiljinog zahteva sudovi su zasnovali na odredbi člana 120. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, kojim je propisano da se opštim aktom i ugovorom o radu može utvrditi pravo na jubilarnu nagradu i članu 44. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br. 25/15 ... 34/18), kojim je predviđeno da zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za određeni broj godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. Tumačenjem tih odredbi sudovi su izveli zaključak da za ostvarenje prava na jubilarnu nagradu nije dovoljno da se tužilja nalazi u radnom odnosu u državnom organu, već je potrebno da je za to vreme bila i radno angažovana – da je radila, što ovde nije slučaj.
Kod takvog stanja stvari, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, o posebnoj reviziji tužilje u ovom sporu nije potrebno odlučivati ni radi novog tumačenja prava, niti radi ujednačavanja sudske prakse. Revizijski sud je u odlukama donetim u istim činjenično-pravnim sporovima (presude Rev2 1500/2021 od 17.11.2022. godine; Rev2 2088/2021 od 30.09.2022. godine; Rev2 3345/2021 od 02.06.2022. godine; Rev2 1920/2021 od 26.05.2022. godine; Rev2 1774/2021 od 31.03.2022. godine) izrazio stav o neosnovanosti potraživanja jubilarne nagrade za zaposlenog koji je u radnom odnosu u državnom organu, ali koji je ostao neraspoređen i zato nije radio, zasnovan na tumačenju relevantnih odredbi materijalnog prava koje se poklapa sa tumačenjem tih odredbi primenjenih od strane nižestepenih sudova u ovom sporu.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
O dozvoljenosti revizije u sporu o novčanom potraživanju iz radnog odnosa odlučuje se primenom člana 403. stav 3. ZPP, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela. U ovom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela (član 28. ZPP) iznosi 54.344,00 dinara, što je niže od vrednosti koja je navedenom zakonskom odredbom propisana kao merodavna za dozvoljenost revizije. Odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP se u ovom slučaju ne može primeniti, jer drugostepenom presudom nije preinačena presuda nižestepenog suda u pogledu odluke o glavnoj stvari, već o sporednom zahtevu – troškovima parničnog postupka.
Stoga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
