.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1803/2020
23.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženih Regionalnog centra za talente iz Vranja i Grada Vranja, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo iz Vranja, radi isplate zarade i uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tuženog Grada Vranja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 155/19 od 29.01.2020. godine, u sednici održanoj 23.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog Grada Vranja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 155/19 od 29.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 2395/18 od 14.09.2018. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi Regionalni centar za talente iz Vranja da tužiocu na ime neiplaćenih zarada i pripadajućih doprinosa plati opredeljene mesečne iznose za period od janura 2014. godine zaključno sa septembrom 2016. godine sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos pojedinačno, bliže navedenim kao u tom stavu izreke, kao i da mu za navedeni period na dosuđene pojedinačne iznose obračuna i plati doprinose po osnovu obaveznog socijalnog penzijsko-invalidskog osiguranja, dok je tužbeni zahtev u odnosu na tuženog Grad Vranje odbijen kako neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi Regionalni centar za talente iz Vranja da tužiocu na ime troškova postupka plati iznos od 298.218,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 155/19 od 29.01.2020. godine, stavom prvim izreke prvostepena presuda je potvrđena u usvajajućem delu stava prvog izreke i u tom delu žalba tuženog Regionalnog centra za talente iz Vranja odbijena kao neosnovana. Stavom drugim i trećim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu drugom izreke tako što je obavezan tuženi Regionalni centar za talente iz Vranja da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 198.135,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je tužilac obavezan da tuženom Gradu Vranju naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 78.657,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi Grad Vranje je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 403. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stavri radi isplate zarada i pripadajućih doprinosa podneta je 01.04.2016 godine, a preinačena povećanjem tužbenog zahteva 22.02.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 1.270.850,50 dinara.
Imajući u vidu da se ovaj spor iz radnog odnosa ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u smislu člana 441. ZPP, već se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
