.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1807/2019
06.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Zorane Delibašić, Ilije Zindovića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Risto Lekić, advokat iz ... protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo u Beogradu, radi isplate razlike plate, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2648/17 od 13.06.2018. godine, u sednici održanoj 06.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2648/17 od 13.06.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2648/17 od 13.06.2018. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1802/16 od 12.04.2017. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu isplati zaostalu razliku plate do dvostrukog iznosa plate na osnovu obavljenog rada i vremena provedenog na radu, za period od 01.08.2008. godine do 31.07.2011. godine u iznosu od 2.245.187,53 dinara, u iznosima pojedinačno opredeljenim, sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 234.050,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2648/17 od 13.06.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 57.750,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom i na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom drugim istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.
Naime, presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanje o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminaliteta, kao što je u konkretnom slučaju pravo tužioca koji obavlja rad kod tužene u Službi za borbu protiv organizovanog kriminaliteta u Upravi kriminalističke policije. Kako je drugostepena presuda doneta u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, prihvatanje odlučivanja o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora, zbog čega je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud nalazi da izjavljena revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Tužba u ovoj parnici podneta je 01.09.2011. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 2.245.187,53 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tužiocu ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju, jer isti, u smislu člana 154. ZPP, nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
