.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1811/2019
26.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje – protivtužene AA, čiji je punomoćnik Žarko Bogdanović, advokat iz ..., protiv tužene - protivtužioca Republike Srbije, Direkcije za vodne puteve, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, odlučujući o reviziji tužilje-protivtužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4296/17 od 12.12.2018. godine, na sednici održanoj 26.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje-protivtužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4296/17 od 12.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2008/11 od 07.04.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime neisplaćenih i manje isplaćenih plata isplati iznos od ukupno 2.170.977,54 dinara, i to pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime otpremnine zbog odlaska u penziju isplati iznos od 182.688,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.10.2013. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da za period od oktobra 2010. godine do novembra 2011. godine na ime naknade za nezaposlenost u ime i za račun tužilje uplati Nacionalnoj službi za zapošljavanje iznos od 538.362,86 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da za period od 10.08.2010. godine do 05.09.2013. godine na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u ime i za račun tužilje uplati Republičkom fondu PIO ukupan iznos od 822.647,85 dinara, te da se ukoliko to ne učini ovlašćuje tužilja da za svoj račun na teret tužene izvrši označene isplate. Stavom petim izreke, odbačena je kao nedozvoljena tužba tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da na ime naknade za nezaposlenost za period od oktobra 2010. godine do novembra 2011. godine isplati zakonsku zateznu kamatu na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate kao i zakonsku zateznu kamatu za doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 10.08.2010. godine do 05.09.2013. godine, kao nedozvoljena. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tužene, kojim je tražila da se obaveže tužilja da tuženoj na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 708.725,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.10.2010. godine pa do isplate. Stavom sedmim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4296/17 od 12.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5., u vezi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.04.2011. godine, sa zahtevom za naknadu štete. Tužba je preinačena povećanjem zahteva 07.04.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijnog dela je 3.714.676,25 dinara, što na dan preinačenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 29.992,77 eura (1 evro = 123,8524 dinara)
Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 439. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Odredbom člana 394. stav 2. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“, br.55/14, koji se primenjuje od 31.05.2014. godine), je propisano, da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 439. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, da je pobijana vrednost predmeta spora 29.992,77 evra, odnosno iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
