Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Pešić, advokat iz ..., protiv tužene „EPS“ JP PK „Kosovo Obilić“ Beograd, čiji je punomoćnik Ivan Živanović, advokat iz ..., radi isplate terenskog dodatka, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 288/24 od 22.02.2024. godine, u sednici održanoj 04.09.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 288/24 od 22.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 288/24 od 22.02.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3972/21 od 22.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu za period od maja 2016. godine zaključno sa septembrom 2018. godine na ime neisplaćene naknade troškova za dnevnu naknadu za povećane troškove smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak), isplati iznos od 730.600,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne opredeljene iznose. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 51.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 288/24 od 22.02.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata uvećane plate po osnovu naknade troškova boravka i rada na terenu (terenskog dodatka), a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev neosnovan. Po oceni ovog suda, imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, kao i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse, jer se revizijom tužioca osporava utvrđeno činjenično stanje, a što nije dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 2. ZPP, osim toga odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava i to člana 57. stav 1. tačka 5. Posebnog kolektivnog ugovora za „Elektroprivredu Srbije“ („Službeni glasnik RS“ br. 15/15 ... 16/21), kao i člana 118. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, prema kojim odredbama zaposleni kod tuženog imaju pravo na terenski dodatak po PKU, ali samo ako im nije obezbeđen smeštaj i naknada troškova smeštaja i ishrane, što je u konkretnom slučaju poslodavac obezbedio. Iz navedenih razloga nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 04.01.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 730.600,20 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković