Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 583/22 od 30.06.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade štete za neisplaćeni dodatak na platu po osnovu terenskog dodatka za period od 03.09.2016. godine do 03.07.2018. godine isplati ukupan iznos od 205.491,84 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datumi dospelosti bliže navedeni u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka od 102.309,84,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima postupka do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3564/22 od 24.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 583/22 od 30.06.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s tim što je predložila da se o revizijama odluči kao izuzetno dozvoljenim primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanim presudama je isplata dodatka na platu po osnovu pripravnosti (dežurstva van radnog vremena) i naknada troškova za terenski dodatak u periodu od 03.09.2016. godine do 03.07.2018. godine. Po oceni Vrhovnog suda, uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja, nema razloga za odlučivanje po posebnoj reviziji iz člana 404. ZPP iako su izmenjene odredbe važećeg Zakona o policiji, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Naime, u pogledu odluke o pravu na isplatu uvećane plate po osnovu pripravnosti (presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3702/21 od 10.05.2022. godine) nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Pobijana drugostepena presuda u pogledu odluke o pravu na dodatak na platu po osnovu pripravnosti doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog suda izraženom u više revizijskih odluka, da tužilac kao policijski službenik ima pravo na uvećanje plate po osnovu pripravnosti za raniji period u smislu člana 147a stav 1. Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br.101/05...64/15) koji policijskom službeniku priznaje pravo na ostvarivanje dodatka na platu i za dežurstvo van radnog vremena (pripravnost), kao i na osnovu člana 12. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Sl. glasnik RS“, br.22/15 koji je stušio na snagu 07.03.2015. godine). To pravo mu pripada i na osnovu važećeg Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“ broj 6/2016) na osnovu člana 156. stav 2. i 3. i člana 187. stav 1. a u vezi odredbi citiranog Pravilnika o pripravnosti za rad, u konkretno utvrđenoj činjeničnoj situaciji kada je primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, tužilac dokazao da je u relevantnom vremenskom periodu bio pripravan (u stanju potrebnog stepena spremnosti) po usmenom nalogu neposrednog rukovodioca, a da tužena nije dokazala suprotno (da mu takav usmeni nalog nije izdat i da nije bio pripravan).

Ovaj sud takođe nalazi da nema razloga za odlučivanje po posebnoj reviziji i u pogledu odluke o pravu na isplatu naknade troškova za boravak na terenu – terenskog dodatka (presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3564/22 od 24.11.2022. godine) u visini 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog (u privredi) RS za svaki dan boravka policijskog službenika na terenu. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, o usvajanju tužbenog zahteva u skladu su sa postojećom sudskom praksom Vrhovnog suda u tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava, a kod utvrđenja da tužiocu kao pripadniku žandarmerije u spornom periodu nije isplaćivan terenski dodatak kao naknada za rad i boravak na terenu, koji mu pripada na osnovu člana 147b ranije važećeg Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br.101/05...64/2015) i člana 47. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Sl. glasnik RS“, br.22/15) sa Aneksom objavljenim u „Sl. glasniku RS“, br.70/15 koji je stupio na snagu 20.08.2015. godine) u visini određenoj prema članu 39. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Sl. glasnik RS“ br.25/15...50/15) i članu 44. stav 1. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br.98/07, 84/15) koji propisi se do 05.02.2016. godine kao dana stupanja na snagu važećeg Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“ br. 6/16 sa izmenama) primenjuju shodno članu 169. ranijeg zakona, a za period posle toga na osnovu člana 188. u vezi člana 250. važećeg zakona, kao i navedena Uredba i Posebni kolektivni ugovor za državne organe, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj pravnoj stvari prihvati odlučivanje o revizijama tužene kao izuzetno dozvoljenim, zbog čega je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20), Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Tužba radi isplate naknade na ime dodatka na platu po osnovu pripravnosti i za neisplaćeni terenski dodatak, podneta je 03.09.2019. godine, a podneskom od 17.02.2021. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 110.875,84 dinara (po presudi Osnovnog suda u Kraljevu P1 647/19 od 07.10.2021. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3702/21 od 10.05.2022. godine u stavu prvom izreke alineja prva, odnosno 205.491,84 dinara (po presudi Osnovnog suda u Kraljevu P1 583/22 od 30.06.2022. godine koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3564/22 od 24.11.2022. godine). Ovi iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavljaju dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijane vrednosti predmeta spora ne prelaze dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da su revizije tužene nedozvoljene.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić