.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1817/2020
30.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nada Konstatinović, advokat iz ..., protiv tuženog „Lukoil - Srbija“ AD iz Novog Beograda, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3231/19 od 04.12.2019. godine, u sednici veća održanoj 30.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDAJU SE presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3231/19 od 04.12.2019. godine i Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1250/15 od 10.04.2019. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1250/15 od 10.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu br. ... od ...2008. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu, na ime naknade neisplaćene zarade za period od septembra 2008. godine do januara 2015. godine, isplati pojedinačno određene mesečne iznose u izreci sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos od dospelosti. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu izvrši uplatu doprinosa za socijalno osiguranje i to penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu PIO zaposlenih – Filijala za Grad Beograd za period od 17.09.2008. godine do 21.01.2015. godine. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da upiše radni staž za period od 17.09.2008. godine do 21.01.2015. godine u radnu knjižicu tužioca. Stavom šestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3231/19 od 04.12.2019. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1250/15 od 10.04.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu ... u Odeljenju ... - Sektor ... po ugovoru o radu br. ... od ...2003. godine. Rešenjem tuženog od ...2008. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tač 2. i 3. Zakona o radu, jer je neopravdano odsustvovao sa rada pet dana uzastopno odnosno sedam dana sa prekidima u roku od tri meseca, i to u periodu od ...2008. godine zaključno sa ...2008. godine, što predstavlja povredu radne obaveze i discipline zbog koje poslodavac zaposlenom, primenom člana 151. st 1. i 9. Kolektivnog ugovora i člana 14. stav 2. Ugovora o radu, može da otkaže ugovor o radu. Prema obrazloženju osporenog rešenja, po zaključenju bolovanja ...2008. godine, tužilac nije dolazio na posao ...2008. godine i ...2008. godine, već je ...2008. godine podneo zahtev za korišćenje drugog dela godišnjeg odmora za istu godinu, retroaktivno od ...2008. godine, što mu nije odobreno niti mu je dostavljeno rešenje o korišćenju godišnjeg odmora. Tuženi je doneo upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu koje nije moglo biti uručeno na adresi stanovanja lično tužiocu ni preporučenom pošiljkom, jer tužilac nije obavestio tuženog o promeni adrese, a nakon saznanja za upozorenje koje je bilo istaknuto na oglasnoj tabli poslodavca, tužilac se izjasnio dana 12.08.2008. godine.
U toku postupka je utvrđeno da je tužiocu prethodno bilo odobreno odsustvo sa rada zbog rođenja deteta počev od ...2008. godine do ...2008. godine, a zatim i godišnji odmor za 2008. godinu (prvi deo) u trajanju od 15 radnih dana, koji je koristio od ...2008. godine do ...2008. godine, nakon čega je bio privremeno sprečen za rad zbog bolesti sve do ...2008. godine, kada je zaključio bolovanje, kao i da je ... 2008. godine podneo zahtev za korišćenje drugog dela godišnjeg odmora iz 2008. godine u trajanju od 10 radnih dana, počev od ...2008. godine.
Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da je tužilac učinio povredu radne obaveze i discipline, jer je neopravdano odsustvovao sa rada u periodu ...2008. godine do ...2008. godine, s obzirom da rešenje o korišćenju godišnjeg odmora za tužioca u tom periodu nije bilo doneto, a da mu godišnji odmor nije odobrio ni BB, šef Odeljenja ... i njegov neposredni rukovodilac. U vezi potpisa i saglasnosti za godišnji odmor koju je tužiocu dao VV, glavni regionalni menadžer, sud je ocenio da je bez značaja, jer imenovani nije bio nesposredan rukovodilac tužiocu. Osim toga, sud je ocenio da se tužilac dana 08.07. 2008. godine, kada je bio u poslovnim prostorijama tuženog, nije obraćao zahtevom za odobrenje godišnjeg odmora svom neposrednom rukovodiocu BB, koji organizuje rad u sektoru, već naprotiv, ignorisao je činjenicu da mu godišnji odmor nije odobren od strane neposrednog rukovodioca o čemu ga je obavestila i koleginice iz Odeljenja ..., i da i je i nadalje izostajao sa posla, a da je dana ...2008. godine, dostavio potvrdu o privemenoj sprečenosti za rad, koja će nastupiti od ...2008. godine. Stoga je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanje na rad, naknadu štete i uplatu pripadajućih doprinosa za socijalno osiguranje.
Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 …), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.
Članom 14. stav 2. tačka 19. Ugovora o radu od 03.06.2003. godine, zaključenim između tužioca i tuženog, predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu ovim ugovorom ili zakonom ili kolektivnim ugovorom, i to ako izostane sa posla pet radnih dana uzastopno ili sedam radnih dana sa prekidima u roku od tri meseca, ukoliko zaposleni o odsustvu nije obavestio poslodavca.
Za povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu samo ako je povreda učinjena krivicom zaposlenog. Stvarna zabluda isključuje krivicu i postoji kada zaposleni učini povredu radne obaveze u uverenju da postoje okolnosti prema kojima bi, ako bi one stvarno postojale, preduzeta radnja bila dopuštena.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu utvrđeni svi elementi za primenu otkaznog razloga iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, s obzirom da u pogledu odgovornosti (krivice) za povredu radne obaveze – neopravdani izostanak sa rada, sudovi nisu cenili sve bitne činjenice, u situaciji kada poslodavac nije doneo plan godišnjih odmora ni pojedinačna rešenja za svakog zaposlenog. Naime, iz spisa proizlazi da je ... menadžer ...2008. godine dao tužiocu odobrenje za korišćenje godišnjeg odmora, koje je povučeno od strane tužiočevog neposrednog rukovodioca tek ...2008. godine. Stoga je ostalo nejasno da li je ovakvim postupanjem poslodavca (davanjem pa povlačenjem odobrenja za godišnji odmor), kod tužioca stvoreno pogrešno uverenje da je njegov izostanak bio dopušten sve do ...2008. godine i da li mu se izostanak sa posla u tom periodu može pripisati u krivicu ili je bio doveden u zabludu koja isključuje krivicu. Isto tako, ostao je nejasan razlog nedolaska tužioca na rad u periodu od ...2008. godine do ...2008. godine, s obzirom na iskaz tužioca kao stranke i iskaze rukovodioca odeljenja i zaposlenih – svedoka. Naime, tužilac je dolazio u prostorije poslodavca ...2008. godine, a sudovi u tom smislu nisu cenili izvedene dokaze i nisu utvrdili da li je tuženi poslodavac tužiocu tog dana predočio prestanak radnog odnosa ili se radilo o raskidu radnog odnosa po volji zaposlenog ili sporazumu sa poslodavcem, pa se za sada ne može prihvatiti kao pravilan zaključak o trajanju i opravdanosti tužiočevog izostanka sa rada ni da li je učinio povredu radne obaveze koja je bila razlog prestanka radnog odnosa.
Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je u presudama nižestepnih sudova pogrešno primenjeno materijalno pravo, što je dovelo do nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu radnje povrede radne obaveze i odgovornosti tužioca za povredu radne obaveze, a samim tim i zakonitosti otkaza ugovora o radu, zbog čega su nižestepene presude ukinute i predmet vraćen na ponovno suđenje.
Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
