.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1817/2024
15.08.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Nišavić, advokat iz ..., protiv tuženog Društva za vršenje kurirskih usluga YU-PD Express d.o.o, Beograd, čiji je punomoćnik Dušan Obrenčević, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2431/23 od 06.02.2024. godine, u sednici održanoj 15.08.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2431/23 od 06.02.2024. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P1 644/21 od 11.04.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništava odredba člana 8. deo stava 4. Ugovora o radu od 03.02.2020. godine, u delu kojim se navodi da ovako određena osnovna zarada je već uvećana za 26% na ime prekovremenog rada, koji je zaposleni dužan da obavlja u skladu sa zakonom i to bez obzira da li se prekovremeni rad obavlja ili ne. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je ništava odredba člana 8. stav 5. Ugovora o radu od 03.02.2020. godine, kojom je određeno da ovako određena zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad za standardni učinak i puno radno vreme, kao i uvećanje u visini zakonom propisanog minimuma po osnovu prekovremenog rada koji je zaposleni dužan da obavlja u skladu sa zakonom, a koji čini sastavni deo zarade bez obzira da li se prekovremeni rad obavlja ili ne. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime ostvarenih 436 časova prekovremenog rada u 2020. godini isplati 95.008,83 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom za svaki dospeli mesečni iznos posebno, kako je izrekom navedeno. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati 138.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2431/23 od 06.02.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, i odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, u smislu člana 403. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju i opredelio troškove sastava revizije.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, u parnicama iz radnog odnosa, o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403. stav 3 istog zakona kojom je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbom podnetom sudu 08.06.2021. godine, traži se utvrđenje ništavosti odredbe člana 8, deo stava 4. i stav 5. Ugovora o radu zaključenog 03.02.2020. godine, koje se odnose na prekovremeni rad i isplatu 95.008,83 dinara, na ime prekovremenog rada sa zakonskom zateznom kamatom.
Imajući u vidu da predmet tražene pravne zaštite, nije zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, kod kojih parnica, u smislu člana 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena, već zaštita prava iz radnog odnosa koja se odnosi na utvrđenje ništavosti odredbe ugovora o radu u delu koji se odnosi na prekovremeni rad i isplatu, po oceni Vrhovnog suda, dozvoljenost revizije u parnicama iz radnog spora, kao u konkretnom slučaju, ceni se prema vrednosti glavnog zahteva, a to je u konkretnom slučaju 95.008,83 dinara.
Sledom navedenog, proizlazi da, u konkretnom slučaju, vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Stoga je Vrhovni sud ocenio da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke.
Tužiocu ne pripadaju troškovi na ime sastava odgovora za reviziju, jer isti, u smislu člana 154. ZPP nisu bili nužni za odlučivanje o reviziji, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
