Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Emil Lilić, advokat iz ..., protiv tužene Agroindustrijko komercijalne banke „AIK Banka“ AD Beograd, iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4987/2022 od 02.12.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 21.12.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4987/2022 od 02.12.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4987/2022 od 02.12.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1075/2018 od 24.03.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da joj tužena na ime uvećane zarade za prekovremeni rad isplati ukupan iznos od 370.448,00 dinara sa pripadajućom kamatom na pojedinačno utvrđene mesečne novčane iznose od dospelosti do isplate (stav prvi izreke). Obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 32.670,50 dinara sa pripadajućim kamatama od 01.04.2018. godine do isplate (stav drugi izreke). Obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 139.200,00 dinara (stav treći izreke).

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4987/2022 od 02.12.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1075/2018 od 24.03.2022. godine u stavu prvom izreke i odluka o troškovima postupka sadržana u stavu trećem izreke (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na žalbu (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud o reviziji odluči kao o posebnoj, po članu 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za isplatu uvećane zarade za prekovremene sate. O pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima kao tužiljinom, sa istim ili bitno istovrsnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u unteresu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava u pogledu ispunjenosti uslova za sporno uvećanje zarade. Odlučivanje o posebnoj reviziji je predviđeno jedino zbog pogrešne primene materijalnog prava, a tužilja navodima revizije suštinski pobija drugostepenu presudu zbog nepotpuno i nepravilno utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz iznetih razloga, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena.

U parnicama iz radnih odnosa, u kojima se tužbeni zahtev isključivo odnosi na novčano potraživanje, za ocenu dozvoljenosti revizije merodavan je opšti režim propisan članom 403. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, predviđeno je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta dana 28.03.2018. godine, a preinačena 15.03.2021. godine. Prvostepena presuda je od 24.03.2022. godine, a drugostepena presuda je od 02.12.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 370.448,00 dinara, što prema napred navedenoj odredbi predstavlja dinarsku protivvrednost 3.150,66 evra i ispod je iznosa koji omogućava izjavljivanje revizije.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić