U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca B.D. iz sela R., Opština V., koga zastupa I.K., advokat iz V., protiv tuženog Preduzeća za saobraćaj K.-J. DOO iz V., koje zastupa S.A., advokat iz N., radi ocene zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1451/12 od 05.09.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 02.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1451/12 od 05.09.2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 2602/10 od 14.12.2011. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kjim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. 4971 od 12.11.2008. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj 2925 od 25.06.2002. godine i da se naloži tuženom da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove u skladu sa njegovom stručnom spremom, znanjem i sposobnostima. Tužilac je obavezan da na ime troškova parničnog postupka plati tuženom iznos od 57.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1451/12 od 05.09.2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/2004, 111/2009, 53/13-US) koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... ) i nalazi da revizija nije osnovana.

U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima i radnim zadacima konduktera. Rešenjem tuženog br. 4971 od 12.11.2008. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz tačke 25. podtačka 1, 6, 28, 29, 37. i 38. Ugovora o radu. Tužiocu je stavljeno na teret da je 21.10.2008. godine u svojstvu konduktera na liniji V.–R. u 04,00 časova prilikom ulaska kontrole u autobus u njihovom prisustvu nastavio sa izdavanjem karata putnicima i da je prethodno izdao putniku dve karte od po 110,00 dinara koje su već bile upotrebljene (prodate) a koje tužilac nije spustio u dnevni pregled i nije imao nijednu evidentiranu prodatu kartu od 110,00 dinara u dnevnom pregledu. Upozorenjem broj 4731 od 24.10.2008. godine tužilac je upozoren da mu može prestati radni odnos otkazom ugovora o radu zbog povrede radne obveze a podneskom od 24.02.2008. godine zatraženo je mišljenje Organizacije samostalnih sindikata.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanje tužioca na rad.

Skrivljena povreda radne obaveze kao otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu podrazumeva da je poslodavac dokazao da je na način, mesto i u vreme navedeno rešenjem o otkazu zaposleni preduzeo protivpravne radnje utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. U ovom slučaju protivpravno ponašanje tužioca opisano otkazom ugovora o radu potvrđeno je izvedenim pismenim dokazima i saslušanjem svedoka pred sudom. Kako se radi o postupcima suprotnim preuzetim obavezama iz ugovora o radu i Pravilnika tuženog o radu sa prevoznim ispravama, pri čemu je procedura otkaza sprovedena saglasno zakonu, nisu ispunjeni zakonski uslovi za poništaj odluke o prestanku radnog odnosa i vraćanje tužioca na rad.

Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao navode revizije koje se odnose na pogrešno utvrđeno činjenično stanje jer se prema odredbi člana 398. stav 2. Zakona o parničnom postupku revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.