U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ćalović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Manuela Milićević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2685/15 od 03.03.2016. godine, u sednici održanoj 12.10.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2685/15 od 03.03.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 605/12 od 27.04.2015. godine, stavom prvim izreke poništeno je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. ... od 27.08.2012. godine, kao nezakonito, pa je naloženo tuženom da tužioca vrati u stalni radni odnos i rasporedi na poslove i radne zadatke sa srednjom stručnom spremom i prizna mu sva prava iz radnog odnosa, što je tuženi dužan priznati i tužioca vratiti u stalni radni odnos. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu plati troškove postupka od 197.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2685/15 od 03.03.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP, na šta se revizijom ukazuje, s obzirom da je drugostepeni sud odlučivao na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu zaključenog 01.06.2008. godine, a prema aneksu ugovora o radu od 01.10.2011. godine, obavljao je poslove magacionera. Spornim rešenjem od 27.08.2012. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa aneksima, na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu, zbog neopravdanog odsustva sa posla. U obrazloženju rešenja je navedeno da se tužilac 28.06.2012. godine javio telefonom poslodavcu i obavestio ga da zbog bolesti neće doći na posao, a da je tek 30.07.2012. godine, posle prijema upozorenja, dostavio doznake koje je bio dužan da dostavi u roku od tri dana od dana nastupanja razloga za privremenu sprečenost za rad. Rešenju od 27.08.2012. godine prethodilo je upozorenje br. ... od 26.07.2012. godine o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilac izjasnio. Tužilac se 30.07.2012. godine javio na rad posle zaključenog bolovanja i tada je tuženom dostavio izveštaj o trajanju privremene sprečenosti za rad (tzv. doznake) izdat 27.07.2012. godine od Doma zdravlja u ... u kome je navedeno da je bio na bolovanju od 28.06. do 27.07.2012. godine.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili član 179. tačka 2. u vezi sa članom 103. stav 1. i 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09), kada su usvojili tužbeni zahtev.

Članom 179. tačka 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

Članom 103. stav 1. Zakona o radu propisano je da je zaposleni dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad, dok je stavom 4. ovog člana propisano da je lekar dužan da izda potvrdu iz stava 1. ovog člana.

Članom 24. tačka 1. aneksa ugovora o radu od 01.10.2011. godine, predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu zbog neopravdanog odsustva sa posla.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda za pravilnu primenu otkaznog razloga iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu u odnosu na navedenu povredu radne obaveze, relevantne su činjenice da je zaposleni bio odsutan sa posla i da je odsustvo bilo neopravdano. U konkretnom slučaju nije sporno da je tužilac bio odsutan sa posla od 28.06. do 27.07.2012. godine, već je sporno da li je njegovo odsustvo bilo opravdano ili ne. Vrhovni kasacioni sud je našao da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužilac bio opravdano odsutan sa posla, jer je stvarni razlog tog odsustva bila bolest tužioca, što je i navedeno u izveštaju o privremenoj sprečenosti za rad koji je izdao Dom zdravlja u ... 27.07.2012. godine.

Tuženi u reviziji ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, jer su zakonsku obavezu tužioca na dostavljanje potvrde o privremenoj sprečenosti za rad sveli na telefonsko obaveštavanje, a zanemarili su činjenicu da tužilac nije dostavio poslodavcu tu potvrdu u roku od tri dana. Po oceni revizijskog suda ovi navodi nisu osnovani, zato što je pogrešan stav tuženog da je pitanje pravilnosti procedure obaveštavanja poslodavca o privremenoj sprečenosti zaposlenog za rad u smislu člana 103. Zakona o radu, odlučujuće za ocenu zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu. Naime, u ovom slučaju potvrdu koju je trebalo da izda lekar na osnovu člana 103. stav 4. Zakona o radu, lekar nije izdao, pa je ni tužilac nije mogao dostaviti tuženom, međutim, eventualno nepravilno postupanje lekara u postupku izdavanja potvrde ne vodi zaključku o neopravdanosti odsustva tužioca, jer je razlog njegovog odsustva bila bolest, što potvrđuje sadržina izveštaja od 27.07.2012. godine, a ta činjenica u postupku nije osporavana od strane tuženog, ne osporava se ni u reviziji u kojoj tuženi navodi da „zdravstveno stanje tužioca nije bilo sporno kao ni bolovanje koje je nesporno otvoreno“. Stoga je sporno rešenje od 27.08.2012. godine nezakonito i osnovan tužbeni zahtev za reintegraciju tužioca na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić