Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, u preinačujućem delu, iz svih zakonskih razloga.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u pobijanom delu, primenom odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 ... 87/18), pa je našao da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tužene u periodu od 01.03.1988. godine do 16.12.2016. godine, na radnom mestu ... u ... . Rešenjem direktora tužene škole br. ... od ...2016. godine, tužilja je ostala neraspoređena, odnosno za njenim radom je prestala potreba danom konačnosti tog rešenja, tako da će zaposlena ostvarivati prava kao zaposleni za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom. Protiv tog rešenja tužilja nije izjavila prigovor. Isplata otpremnine je odlagana, a tužilja se odselila iz Srbije i sada živi u ...., Republika ... . Polovinom decembra 2016. godine, direktor tužene je telefonom pozvala tužilju da hitno dođe da radi i ponudila joj radno mesto ... u ... razredu, navodeći kao razlog to što Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja neće da plaća dva ... mesta, odnosno jednog radnika na određeno vreme i jednog radnika koji je tehnološki višak. Tužilja tu ponudu tužene nije prihvatila, jer je za nju bilo neizvodljivo da u tako kratkom roku organizuje svoj dalji život, imajući u vidu da je njeno ... započelo lečenje u ... . Potom su parnične stranke zaključile sporazum o prestanku radnog odnosa, dana 16.12.2016. godine, kojim je tužilji sporazumno prestao radni odnos toga dana, zaključno sa kojim danom ona ostvaruje sva prava i obaveze, kao i odgovornosti iz radnog odnosa. U sporazumu je navedeno da su „sporazumne strane saglasne da je zaposlena pismenim putem obaveštena o posledicama do kojih za nju dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti i da su saglasne da je zaposlenoj ponuđena mogućnost da radi na poslu ... u ... razredu, te da je zaposlena izjavila da nije u mogućnosti da prihvati tu ponudu“. Tužilja je od 02.09.2016. godine, kada je rešenjem tužene bila u statusu neraspoređenog zaposlenog, pa do dana 16.12.2016. godine, kada joj je sporazumno prestao radni odnos, primala naknadu po osnovu neraspoređenosti.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilji radni odnos nije prestao u smislu odredbe člana 179.stav 5.tačka 1. Zakona o radu, u kojoj situaciji bi tužena bila dužna, shodno odredbi člana 158. istog zakona, da joj isplati otpremninu. Po mišljenju prvostepenog suda, to što u pisanom obaveštenju tužene nije navedeno da prihvatanjem sporazuma o prestanku radnog odnosa tužilja gubi pravo na otpremninu, ne znači da tužilja ima pravo na otpremninu u situaciji sporazumnog prestanka radnog odnosa, pa je prvostepeni sud tužbeni zahtev tužilje odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu i tuženu obavezao da tužilji isplati otpremninu u iznosu koji je veštačenjem utvrđen na osnovu isplaćene neto zarade tužilje za period od juna do avgusta 2016. godine, pošto se otpremnina isplaćuje pre prestanka radnog odnosa, jer je zaključio da, shodno odredbi člana 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, za razliku od Zakona o radu, sporazumni prestanak radnog odnosa ne isključuje pravo na otpremninu. Po mišljenju drugostepenog suda, rešenje kojim je tužilja oglašena neraspoređenom postalo je konačno, a nakon konačnosti tog rešenja, tužilja ostvaruje prava propisana za zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, a to je i pravo na isplatu otpremnine.

Revizijom tužene se osnovano ukazuje da je u drugostepenoj presudi pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...95/18), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog, shodno odredbi člana 177. stav 1. istog Zakona.

Odredbom člana 158. stav 1. i 2. Zakona o radu, propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. tog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa tim članom. Visina otpremnine iz stava 1. tog člana utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Isplata otpremnine je uslov punovažnosti otkaza ugovora o radu. Zato je poslodavac u obavezi da zaposlenom isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu. Pošto tužilji otpremnina nije isplaćena, sledi da je rešenje direktora tuženog br. ... od ...2016. godine, na osnovu koga je tužilja ostala neraspoređena, ništavo. To znači da je tužilji radni odnos kod tužene prestao na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa br. ... od ...2016. godine, pa u toj situaciji tužena nije dužna da tužilji isplati otpremninu. Pravo na isplatu otpremnine ima zaposleni za čijim je radom prestala potreba, što ovde nije slučaj, pošto je tužilji ponuđena mogućnost da radi na“ poslu ... u ... razredu“, što ona nije prihvatila.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke ove presude doneo u smislu odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odluku o troškovima postupka po reviziji, Vrhovni kasacioni sud je doneo u smislu člana 153. stav 1., 154. i 162., u vezi člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku, tako što je tuženoj priznao trošak za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, primenom važeće Advokatske tarife i odlučio kao u stavu drugom izreke ove presude.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić