U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Olivera Sekulić, advokat u ..., protiv tuženog Društvo za ... „BB“ d.o.o. ..., koga zastupa Aleksandar Samuilović, advokat u ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž1 262/2017 od 23.01.2018. godine, u sednici veća održanoj 10.04.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž1 262/2017 od 23.01.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu broj P1 2349/16 od 18.10.2016. godine je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog od 21.08.2013. godine kojim je otkazan ugovor o radu tužiocu od 01.11.2007. godine, pa je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad u roku od osam dana i da mu nadoknadi troškove postupka u iznosu od 179.250,00 dinara u istom roku i da na troškove postupka isplati zakonsku zateznu kamatu od dana izvršnosti sudske odluke pa do konačne isplate.

Apelacioni sud u Nišu je presudom broj Gž1 262/2017 od 23.01.2018. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu.

Tuženi je protiv pravnosnažne drugostepene presude izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), pa je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se kao razlog za nju navodi i bitna povreda parničnog postupka, međutim u njoj se ne navodi u čemu se te bitne povrede sastoje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu zaključenim 01.11.2007. godine radi obavljanja poslova vozača. Rešenjem tuženog od 21.08.2013. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, definisanih članom 85. stav 1. tačka 2. Pravilnika o radu tuženog i člana 6. tačka 2. stav 1. tačka 1. Ugovora o radu. Pre otkaza ugovora, tuženi je tužioca pismenim putem upozorio da postoji razlog da mu se otkaže ugovor o radu. U obrazloženju upozorenja i osporenog rešenja je navedeno da je tužilac 10.08.2013. godine kasnio sa polaskom na liniji broj ... sa ... – ... – ..., da je polazak po registrovanom i overenom redu vožnje sačinjenom od strane Direkcije za javni prevoz grada Niša, koji je bio utvrđen za 6:31 časova, sa početnog stajališta ..., tužilac započeo tek u 6:39 časova, dok je 12.08.2013. godine polazak na istoj liniji koji je bio utvrđen za 5:25 časova, započeo u 5:40 časova. Tužilac je u odgovoru na upozorenje naveo kao razlog kašnjenja polaska tehničku neispravnost vozila, porekao je svoju krivicu jer je na posao došao znatno ranije pre predviđenog polaska autobusa.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su ocenili da ne postoji krivica tužioca za povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, te su usvojili tužbeni zahtev tužioca.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj24/05, 61/05, 54/09, 32/13) je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da radnja koju je tuženi stavio tužiocu na teret ima karakter otkaznog razloga predviđenog članom 85. stav 1. tačka 2. Pravilnika o radu tuženog i članom 6. tačka 2. stav 1. tačka 1. Ugovora o radu, međutim, da na strani tužioca ne postoji krivica za izvršenu povredu radnih obaveza. Naime, nižestepeni sudovi su izvođenjem dokaza saslušanjem tužioca i svedoka koji su kao zaposleni navedenom prilikom bili na početnoj stanici i imali neposredno saznanje o okolnostima na koje ukazuju tužilac i tuženi, da je autobus koji je dat u rad tužiocu bio rezervno staro vozilo koje se koristilo povremeno i to za slučaj da se neko vozilo (autobus) pokvari. Tužilac i zaposleni VV, kome je takođe ovaj autobus dat u rad, su usmeno prijavljivali kvarove, a to nisu učinili pismenim putem upisujući u putne naloge jer im je tuženi usmeno zabranio da uočene kvarove i nedostatke upisuju u putne naloge. Utvrđeno je u sudskom postupku da se autobus ujutru teško palio uz korišćenje akumulatora drugog autobusa, a ponekad i nije mogao da se upali i da je zbog toga nekoliko puta isključivan od strane policije iz saobraćaja. Tužilac je navedenih dana dolazio na posao kao i obično pre početka radnog vremena. I po oceni Vrhovnog kasacionog suda da bi postojala krivica zaposlenog za povredu radne obaveze, potrebno je da poslodavac obezbedi neophodne uslove za blagovremeno, savesno i kvalitetno izvršavanja radne obaveze. U konkretnom slučaju se to nije dogodilo jer je tužiocu dat autobus na upravljanje koji nije zadovoljavao sve propisane tehničke uslove koji se odnose na ispravnost vozila, a tuženi u postupku nije suprotno dokazao.

Tuženi u reviziji ponavlja žalbene navode i pretežno se bavi ocenom dokaza, nepravilno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a koji revizijski navodi ne mogu biti razmatrani od strane Vrhovnog kasacionog suda, jer se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja prema članu 407. stav 2. ZPP.

Imajući u vidu da je poslodica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu reintegracija zaposlenog, pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tuženog da tužioca reintegriše u radni odnos na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić