Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tuženih Republike Srbije – Ministarstvo prosvete i sporta, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, OŠ „Dušan Radonjić“ iz Banje kod Aranđelovca i OŠ „Slavko Popović“ iz Darosave kod Aranđelovca, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 481/18 od 18.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 20.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 481/18 od 18.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom na osnovu odricanja Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br. 191/14 od 28.07.2014. godine, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac AA iz ... tražio da sud poništi rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca br. ... od 11.09.2000. godine, te da sud obaveže tužene Republiku Srbiju – Ministarstvo prosvete i sporta i OŠ „Slavko Popović“ da tužiocu priznaju sva prava iz radnog odnosa od prestanka do 01.09.2001. godine, kao i da mu nadoknade troškove postupka; odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud poništi rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca od 13.09.2000. godine i rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca broj ... od 26.09.2002. godine, te da sud obaveže tuženu Republiku Srbiju – Ministarstvo prosvete i sporta da tužiocu priznaju sva prava iz radnog odnosa od prestanka do 01.09.2001. godine, kao i da mu nadoknade troškove postupka. Stavom drugim izreke odbačena je tužba tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tuženu Republiku Srbiju – Ministarstvo prosvete da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu u iznosu od 600.000,00 dinara, zbog presuđene stvari. Stavom trećim izreke odbačena je tužba tužioca protiv tužene OŠ „Dušan Radonjić“ u delu u kom je tražio da sud poništi rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca od 13.09.2000. godine i rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca br. ... od 26.09.2002. godine, kao neblagovremena. Stavom četvrtim izreke odbačena je tužba tužioca u delu u kom je tražio da sud obaveže tuženu OŠ „Dušan Radonjić“ da tužiocu priznaju sva prava iz radnog odnosa od prestanka do 01.09.2001. godine, kao neuredna. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 481/18 od 18.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđeno rešenje sadržano u stavu tri izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 191/14 od 28.07.2014. godine. Stavom drugim izreke ukinuto je rešenje sadržano u stavu četiri izreke prvostepene presude i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešene primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija dozvoljena, u smislu člana 420. stav 1. i stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...87/18), jer se u konkretnom slučaju pobija rešenje drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okonačan u pogledu rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca od 13.09.2000. godine i 26.09.2002. godine, a s obzirom da se radi o radnom sporu o prestanku radnog odnosa, (članom 441. istog zakona propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa).

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u granicama ovlašćenja iz člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, pa je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ističe i bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, ali ta bitna povreda nije propisana kao revizijski razlog, članom 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je podneo tužbu Opštinskom sudu u Arnđelovcu dana 22.12.2003. godine, koja je zavedena pod brojem P 1267/2003 kojom je tražio da sud poništi rešenje tužene OŠ „Dušan Radonjić“ zaveden pod brojem ... od 26.09.2002. godine o prestanku radnog odnosa, te da sud obaveže tuženog da tužioca vrati na rad i prizna mu pravo iz radnog odnosa od dana prestanka radnog odnosa pa do stupanja na posao, kao i da mu nadoknadi troškove postupka. Podneskom od 30.01.2004. godine tužilac je obavestio Opštinski sud u Aranđelovcu da je pokrenuo postupak poništaja navedenog rešenja o prestanku radnog odnosa pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, te je povukao tužbu u ovoj pravnoj stvari, o čemu je doneto rešenje P.br.1267/03 od 02.02.2004. godine i utvrđeno da je tužba tužioca povučena.

U predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P 6970/03, u kome je tužilac vodio parnicu protiv Republike Srbije – Ministarstva prosvete i sporta radi naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, kao i za naknadu materijalne štete u vidu izmakle dobiti, tužilac je podneskom od 22.12.2003. godine dostavio rešenje OŠ „Dušan Radonjić“ o prestanku radnog odnosa od 13.09.2000. godine i naveo da je to rešenje primio 17.12.2003. godine. Ovim podneskom kao tužena je i dalje označena samo Republika Srbija – Ministarstvo prosvete i sporta. U svom iskazu u tom predmetu, na zapisniku o glavnoj raspravi od 27.01.2004. godine, tužilac je takođe naveo da je rešenje OŠ „Dušan Radonjić“ od 13.09.2000. godine dobio 17.12.2003. godine i da nije pokrenuo radni spor u vezi sa tim rešenjem.

U spisima se nalazi podnesak tužioca kojim je preinačio tužbu i stavom 2. petituma tužbe tražio da se usvoji tužbeni zahtev protiv Republike Srbije i OŠ „Dušan Radonjić“ selo Banja kod Aranđelovca i da se rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu od 13.09.2000. godine, kao i rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca broj ... od 26.09.2002. godine poništi, kao neosnovano. Ovaj podnesak o preinačenju tužbe primljen je u Drugom opštinskom sudu u Beogradu 02.02.2004. godine. S obzirom da se tužena OŠ „Dušan Radonjić“ protivila preinačenju tužbe ovaj podnesak je zaveden kao posebna tužba u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu pod brojem P 2367/02.

Reformom pravosuđa iz 2010. godine ovaj predmet je preuzeo novoosnovani Prvi osnovni sud u Beogradu, koji je i doneo pobijano rešenje.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijano rešenje, a za svoju odluku dali su dovoljno razloga, koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Članom 114. stav 1. Zakona o radnim odnosima koji je važio u vreme donošenja rešenja od 13.09.2000. godine („Službeni glasnik RS“ br. 55/96) propisano je da zaposleni koji nije zadovoljan otkazom ugovora o radu, odnosno konačnim rešenjem nadležnog organa kojim je odlučeno o njegovom pravu, obavezi ili odgovornosti, ima pravo da pokrene spor kod nadležnog suda radi zaštite svojih prava, u roku od 15 dana od dana dostavljanja otkaza ugovora o radu, odnosno rešenja.

Članom 202. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da tužilac može da povuče tužbu bez pristanka tuženog pre nego što se tuženi upusti u raspravljanje o glavnoj stvari; tužba može da se povuče i kasnije, sve do pravnosnažnog okončanja postupka, ako tuženi na to pristane; povučena tužba smatra se kao da nije ni bila podneta i može se ponovo podneti.

Tužilac je pobijano rešenje od 13.09.2000. godine primio 17.12.2003. godine, a poništaj tog rešenja je tražio podneskom od 02.02.2004. godine, iz čega proizlazi da je protekao prekluzivni rok od 15 dana za poništaj navedenog rešenja, zbog čega je njegova tužba neblagovremena. Takođe, tužilac je povukao tužbu za poništaj rešenja od 26.09.2002. godine koju je podneo pred Opštinskim sudom u Aranđelovcu, a podneskom od 02.02.2004. godine je ponovo tražio poništaj tog rešenja, pa imajući u vidu da se smatra da povučena tužba nije ni bila podneta, takođe je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je i tužba za poništaj rešenja od 26.09.2002. godine takođe neblagovremena.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da je tužilac 22.12.2003. godine podneo blagovremeno tužbu Drugom opštinskom sudu radi poništaja rešenja OŠ „Dušan Radonjić“ od 13.09.2000. godine, s obzirom da ovim podneskom nije označena kao tužena Osnovna škola „Dušan Radonjić“ već samo Republika Srbija – Ministarstvo prosvete i sporta. Tek podneskom o preinačenju tužbe od 02.02.2004. godine tužilac je kao tuženog označio i navedenu osnovnu školu i tražio poništaj ovog rešenja, pa pošto se tužena Osnovna škola protivila preinačenju podnesak je zaveden kao nova tužba.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu člana 414. stav 1.u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić