.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1835/2025
11.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Olivera Maričić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Rezervat Uvac“ Nova Varoš, koga zastupa punomoćnik Zorica Srećković, advokat iz ..., radi naknade štete i uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2255/24 od 19.01.2025. godine, u sednici održanoj 11.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2255/24 od 19.01.2025. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prijepolju, Sudska jedinica Nova Varoš P1 56/2021 od 05.09.2024. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 56/21 od 09.10.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA i obavezan tuženi da mu na ime naknade štete zbog izostale zarade za period od decembra 2018. godine zaključno sa martom 2021. godine isplati ukupan neto iznos od 885.904,38 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, kako je to bliže određeno u ovom stavu izreke, te je obavezan tuženi da ovom tužiocu uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavca i na teret zaposlenog na iznose koje je tuženi dužan da plati tužiocu iz stava prvog izreke presude, a po uslovima važećim na dan isplate naknade zarade za period od decembra 2018. godine zaključno sa 15.03.2021. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca BB i obavezan tuženi da ovom tužiocu isplati na ime naknade štete zbog izostale zarade za period od decembra 2018. godine zaključno sa martom 2021. godine ukupan neto iznos od 804.847,98 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate kako je to bliže određeno u ovom stavu izreke, te je obavezan tuženi da ovom tužiocu uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavca i na teret zaposlenog na iznose koje je tuženi obavezan da mu plati iz ovog stava izreke, a po uslovima važećim na dan isplate naknade zarade za period od decembra 2018. godine zaključno sa 15.03.2021. godine. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca VV i obavezan tuženi da ovom tužiocu isplati na ime naknade štete zbog izostale zarade za period od decembra 2018. godine zaključno sa januarom 2021. godine ukupan neto iznos od 357.608,72 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate kako je to bliže određeno u ovom stavu izreke, te je obavezan tuženi da ovom tužiocu uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret poslodavca i na teret zaposlenog u iznosima koje je tuženi obavezan da plati ovom tužiocu, a po uslovima važećim na dan isplate naknade zarade za period decembar 2018. godine, januar, februar, mart, april, maj, jun, jul 2019. godine, jul, avgust, septembar, oktobar i decembar 2020. godine i januar 2021. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 743.936,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2255/24 od 15.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena ispravljena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA i obavezan tuženi da mu isplati na ime naknade štete zbog izostale zarade ukupan neto iznos od 728.297,52 dinara za period od maja 2019. godine do marta 2021. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom u visini i na način bliže određen u ovom delu izreke, u delu stava drugog izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca BB i obavezan tuženi da ovom tužiocu isplati na ime naknade štete zbog izostale zarade ukupan neto iznos od 651.105,13 dinara za period od maja 2019. godine do marta 2021. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom u visini i na način bliže određen u ovom delu izreke i u delu stava trećeg izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca VV i obavezan tuženi da ovom tužiocu isplati na ime naknade štete zbog izostale zarade ukupan neto iznos od 283.886,03 dinara za period od maja 2019. godine do januara 2021. godine, u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom u visini i na način bliže određen u ovom delu izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je ispravljena prvostepena presuda u preostalim delovima stavova prvog, drugog i trećeg izreke, kao i u stavu četvrtom izreke i predmet u ukinutim delovima vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđujućem delu iz stava prvog izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 403. Zakona o parničnom postupku.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju tuženog, sa zahtevom za naknadu troškova povodom njegovog sastava.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Odredbama glave XXIX Zakona o parničnom postupku propisana su posebna pravila za postupak u parnicama iz radnih odnosa, dok se ostale odredbe ovog zakona primenjuju kada odredbama ove glave nije drugačije propisano (član 436.). Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba odnosi na novčano potraživanje kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka i tada se o dozvoljenosti revizije odlučuje prema vrednosti predmeta spora na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate (naknade štete i uplate doprinosa penzijskog i invalidskog osiguranja) podneta je 19.03.2021. godine i vrednost predmeta spora pobijanog potvrđujućeg dela za tužioca AA je 728.297,52 dinara, za tužioca BB 651.105,13 dinara i za tužioca VV 283.886,03 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o parnici iz radnog odnosa, ali da nije u pitanju statusni spor o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa kod kojih je revizija uvek dozvoljena prema odredbi člana 441. ZPP, već se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, a da vrednost predmeta spora pobijanog dela za svakog tužioca pojedinačno očigledno ne prelazi novčani cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena prema članu 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Kako troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni tužiocima za vođenje ove parnice, Vrhovni sud je primenom člana 154. stav 1. u vezi člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
