.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1841/2023
30.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Stošić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća „Komunalac“ iz Bujanovca, koga zastupa punomoćnik Miodrag Krstić, advokat iz ..., radi poništaja aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3493/22 od 12.01.2023. godine, u sednici održanoj 30.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3493/22 od 12.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3493/23 od 12.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 124/21 od 27.04.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se kao nezakonit i suprotan Posebnom kolektivnom ugovoru za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti ništi član 1. Aneksa 2. ugovora o uređenju međusobnih odnosa iz radnog odnosa sa zaposlenim .. od 12.03.2021. godine, zaključen između JP „Komunalac“ Bujanovac kao poslodavca i tužilje AA dana 16.03.2021. godine, što je tuženi dužan da prizna, kao neosnovan (stav prvi izreke). Obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 80.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do konačne isplate (stav drugi izreke).
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3493/22 od 12.01.2023. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P1 124/21 od 27.04.2022. godine u stavu prvom izreke (stav prvi izreke). Preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je tužilja obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 46.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a zahtev tuženog za naknadu troškova u većem iznosu od iznosa dosuđenog drugostepenom presudom, do iznosa od 80.250,00 dinara, odbijen je kao neosnovan (stav drugi izreke).
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavila tužilja, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/23, u daljem tekstu: ZPP).
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu da primena materijalnog prava i pravno shvatanje na kojem je zasnovana pobijana odluka nisu u suprotnosti sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u sporovima sa istim činjeničnim i pravnim osnovom, a kod utvrđenja da je tužilji aneksom ugovora o radu izmenjen koeficijent za obračun plate u skladu sa Pravilnikom o radu tuženog od 22.01.2021. godine i članom 171. i 172. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...95/18). Zbog toga ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, te nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena. Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 17.05.2021. godine. Predmet spora je poništaj aneksa ugovora o radu kojim je izmenjen koeficijent za obračun plate tužilje. Prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Odredbama glave XXIX Zakona o parničnom postupku propisana su posebna pravila za postupak u parnicama iz radnih odnosa, dok se ostale odredbe ovog zakona primenjuju kada odredbama ove glave nije drugačije propisano (član 436.). Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka i tada se o dozvoljenosti revizije odlučuje prema vrednosti predmeta spora u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog odnosa u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već poništaj aneksa ugovora o radu, to ni revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
