Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po osnovu ugovora o radu od 10.09.1998. godine bio u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme. Pobijanim rešenjem tužene od 01.06.2007. godine tužiocu prestao radni odnos, protiv kog je tužilac izjavio prigovor, koji je odbijen rešenjem Školskog odbora tužene od 15.06.2007. godine.

Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu P1 31/18 od 23.04.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 31/18 od 24.11.2020. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužba tužioca povučena u delu tužbenog zahteva da se obaveže tužena da tužioca vrati na rad, na isto radno mesto na kome je radio pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa, odnosno na drugo radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti stručne spreme. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog od 01.06.2007. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje Školskog odbora tužene od 15.06.2007. godine, kojim je odbijen prigovor tužioca izjavljen protiv rešenja o prestanku radnog odnosa. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio samo tuženi pobijajući je u usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari (poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa tužene od 01.06.2007. godine) i odluke o troškovima postupka. U postupku odlučivanja o žalbi tuženog, Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž1 5096/2021 od 19.01.2022. godine ukinuo prvostepenu presudu u stavovima drugom i četvrtom izreke i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Odlučujući u ponovnom postupku o tužbenom zahtevu za poništaj rešenja od 01.06.2007. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja tužbeni zahtev odbili kao neosnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđena je dvostepenost u postupku odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, što znači da predmet zaštite povređenog prava zaposlenog u slučaju donošenja odluke o prestanku radnog odnosa mora biti konačna odluka poslodavca, odnosno i prvostepena i drugostepena odluka doneta po prigovoru na prvostepeno rešenje, a prvostepena odluka samostalno, jedino u situaciji kada nadležni organ u zakonom utvrđenom roku ne odluči o prigovoru.

Imajući u vidu navedeno, u konkretnom sudskom sporu, u kom je drugostepeni organ - Školski odbor tužene doneo rešenje od 15.06.2007. godine kojim je odbio prigovor tužioca izjavljen protiv prvostepenog rešenja o prestanku radnog odnosa, predmet tužbenog zahteva za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa moraju biti i prvostepena i drugostepena odluka poslodavca, a presudom o tužbenom zahtevu se donosi jedinstvena odluka suda kojom se tužbeni zahtev usvaja ili odbija.

U situaciji kada tužilac nije izjavio žalbu protiv presude Osnovnog suda u Obrenovcu P1 31/18 od 23.04.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda P1 31/18 od 24.11.2020. godine u delu kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj drugostepene odluke poslodavca, usled čega je odluka o tom delu tužbenog zahteva postala pravnosnažna, a drugostepeno rešenje poslodavca ostalo u pravnom prometu, pravilno su nižestepeni sudovi morali odbiti kao neosnovan i tužbeni zahtev za poništaj prvostepenog rešenja poslodavca o prestanku radnog odnosa tužioca.

Suprotno navodima revizije, u situaciji kada je postupak pred organima poslodavca okončan donošenjem rešenja drugostepenog organa kojim je odbijen prigovor zaposlenog i rešenje o prestanku radnog odnosa zaposlenog postalo konačno, kao u konkrtnom slučaju, i po oceni Vrhovnog suda predmet tužbenog zahteva za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa moraju biti i prvostepena i drugostepena odluka poslodavca, jer samo zajedno imaju dejstvo konačne odluke o radnopravnom statusu zaposlenog koja može biti predmet spora. Drugostepena odluka poslodavca konzumira odluku prvostepenog organa bez koje ne može opstati.

Bez uticaja su na pravilnost pobijane presude navodi revizije kojima tužilac ponavlja navode istaknute u žalbi, odnosno ukazuje na razloge koji su opredelili prvostepeni sud da stavom trećem izreke presude donete 23.04.2019. godine odbije tužbeni zahtev za poništaj rešenja Školskog odbora tužene od 15.06.2007. godine. Ta odluka prvostepenog suda nije bila predmet ispitivanja od strane drugostepnog suda u postupku donošenja rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5096/2021 od 19.01.2022. godine, jer u smislu člana 386. ZPP drugostepni sud ispituje pobijanu presudu u onom delu u kome se pobija žalbom, a žalba protiv tog dela prvostepene presude nije izjavljena, pa je odluka o tom delu tužbenog zahteva istekom roka za izjavljivanje žalbe postala pravnosnažna. Sledom navedenog, deo tužbenog zahteva o kome je pravnosnažno odlučeno nije bio predmet raspravljanja u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, niti predmet ocene drugostepenog suda u postupku odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv presude prvostepenog suda od 06.07.2022. godine kojom je odlučeno o zahtevu za poništaj prvostepenog rešenja tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković