U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Đorđe Marković, advokat iz ..., protiv tuženog „Telenor“ DOO sa sedištem na Novom Beogradu, koga zastupaju punomoćnici Aleksandar Petrović i Branislav Glogonjac, advokati iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2183/2018 od 02.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2183/2018 od 02.11.2018. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1174/15 od 17.01.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja AA rođ. AA1 iz ... tražila da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj .../.../... od 24.12.2009. godine, doneto od strane tuženog „Telenor“ DOO Novi Beograd, kao neosnovan. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad, na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i sposobnostima, u roku od 8 dana od dana prijema presude kao neosnovan. Stavom trećim izreke obavezana je tužilja da tuženom, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 283.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate, u roku od 8 dana od prijema pismenog otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2183/2018 od 02.11.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1174/15 od 17.01.2018. godine u stavu prvom izreke tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništeno, kao nezakonito rešenje, o otkazu ugovora o radu br. .../.../... od 24.12.2009. godine, doneto od strane tuženog i u delu stava drugog izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke i odbačena tužba u delu zahteva da se obaveže tuženi da tužilju rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i sposobnostima. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude i obavezan tuženi da tužilji, na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 328.050,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude, pa je odbijen zahtev tuženog da se obaveže tužilja da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 283.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 33.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude, a stavom petim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20), pa je ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje posebno na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, u smislu člana 407. stav 1. tačka 1. i tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 06.12.2006. godine zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme, na radnom mestu operatera, sa opisom poslova bliže navedenim u zaključenom ugovoru o radu. Aneksom broj ... ugovora o radu od 25.07.2008. godine određeno je da tužilja radi na radnom mestu ... u ... u ... . Osporenim rešenjem broj .../.../... od 24.12.2009. godine, tužilji je, na osnovu člana 192. i 179. Zakona o radu, člana 48. Opšteg kolektivnog ugovora i tačka 11. i 4. Kolektivnog ugovora tuženog otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima, zbog toga što nije ostvarivala rezultate rada na poslovima koje je obavljala, a koji se od nje očekuju, a radni odnos joj je prestao istekom otkaznog roka od jednog meseca od dana isteka roka za izjašnjenje, odnosno 21.01.2010. godine. U osporenom rešenju su navedeni bliži razlozi zbog kojih je tužilji otkazan ugovor o radu, kao i postupak koji je tuženi sproveo radi utvrđenja činjenice da tužilja nije ostvarivala rezultate rada na poslovima koje obavlja, a koji se od nje očekuju. Tužilja je dostavila dokaze o lečenju i privremenoj sprečenosti za rad u spornom periodu.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, smatrajući da je tuženi u svemu ispoštovao postupak koji je prethodio donošenju pobijanog rešenja, s obzirom da je tužilja bila upoznata od strane neposrednog rukovodioca da ne ostvaruje propisane rezultate rada i sa posledicama koje će nastupiti ukoliko ne poboljša rezultate rada, te da je na sastancima koji su mesečno održavani ili nedeljno dobijala potrebne instrukcije radi poboljšanja rada.

Drugostepeni sud je, suprotno zaključku prvostepenog suda, ocenio da je tužilji u nezakonitoj proceduri otkazan ugovor o radu, jer tuženi, kao poslodavac, nije tužilji, kao zaposlenoj, u smislu Preporuke broj 166 uz Konvenciju MOR-a broj 158, prethodno dao instrukcije i pismeno upozorenje zbog nezadovoljavajućeg vršenja posla, s tim što je bilo potrebno i da se tužilji odredi odgovarajući rok za poboljšanje rada, pa tek nakon svega toga, ukoliko bi tužilja nastavila da obavlja dužnosti na nezadovoljavajući način, mogao joj je prestati radni odnos. Upozorenje o tome da u radu tužilje ima nedostataka koje treba otkloniti je trebalo da bude pismeno, što je u konkretnoj situaciji izostalo. S obzirom da donošenju osporenog rešenja nije prethodilo pismeno upozorenje tužilji i instrukcije za poboljšanje rada u skladu sa navedenom preporukom MOR-a, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, a razloge za takvu odluku u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navodi revizije kojima se ukazuje na nemogućnost primene Preporuke broj 166 Konvencije MOR broj 158 zbog toga što Republika Srbija nikada nije potpisala ovu Preporuku, te da ona nije ni ratifikovana i ne može da predstavlja sastavni deo našeg pravnog poretka.

Kolektivnim ugovorom tuženog, koji je važio u vreme donošenja pobijanog rešenja (za period 2008-2010 godina), utvrđen je postupak, odnosno mere koje je tuženi dužan da preduzme u slučaju da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada. To su usmeno upozorenje, u smislu člana 11. tačka 4. 1, o čemu treba da se sačini beleška koja će biti stavljena u dosije zaposlenog i o čemu treba da bude obavešten HR Department, a mora biti obavešten i zaposleni. U članu 11. tačka 4. 2. predviđena je obaveza prvog pismenog upozorenja, koje je inače izostalo u konkretnom slučaju, koje zaposlenom upućuje neposredni menadžer i daje u kopiji rukovodiocu sektora i HR Department, navodeći razloge za opomenu i plan za poboljšanje rezultata rada i /ili potrebnih znanja i sposobnosti za poslove na kojima radi. Ako ne dođe do zadovoljavajućeg poboljšanja, nakon prvog upozorenja, izdaje se drugo pismeno upozorenje koje treba da sadrži činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i upozorenje da će se zaposlenom otkazati ugovor o radu.

U toku postupka tuženi nije dostavio nijedan dokaz u smislu sprovođenja postupka koji je propisan navedeni Kolektivnim ugovorom, zbog čega je pobijano rešenje doneto u nezakonitoj proceduri, kako je to pravilno utvrdio drugostepeni sud.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tuženi nije uspeo u postupku po reviziji, pa nema pravo na troškove revizijskog postupka, koje je tražio i opredelio u reviziji, a u smislu člana 153. i člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić