U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Joakim Hardi advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2722/18 od 29.10.2018. godine, u sednici veća održanoj 19.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2722/18 od 29.10.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 220/17 od 13.02.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tuženog za odbacivanje tužbe. Stavom drugim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od 07.04.2018. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj .../...-... od 05.07.2007. godine, te da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, a stavom trećim izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 2722/18 od 29.10.2018. godine odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu u odbijajućem delu i u delu odluke o troškovima postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijenu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11 i 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 05.07.2007. godine, raspoređen na radnom mestu domar – ložač u službi zajedničkih poslova, sa mestom rada u ... . Aneksom ugovora o radu od 06.10.2016. godine izmenjeno je mesto rada tužioca i ono se od tada nalazilo u ... u ... . Osporenim rešenjem mu je otkazan ugovor o radu sa danom 28.04.3017. godine zbog neopravdanog napuštanja posla pre isteka radnog vremena više od tri puta mesečno i to u periodu od 14.02. do 27.02.2017. godine, čime je nastao otkazni razlog iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, člana 153. stav 3. tačka 8. i 155. stav 1. alineja 3. Kolektivnog ugovora tuženog od 02.06.2015. godine, čime nije ispoštovao radno vreme u grejnoj sezoni 2016/2017 propisano odlukama tuženog od 04.10. i 30.11.2016. godine. Pre donošenja osporenog rešenja sproveden je postupak utvrđivanja povrede radne discipline tužioca, te je tužiocu dostavljeno pismeno upozorenje o postojanju otkaznih razloga dana 09.03.2017. godine, na koje upozorenje se tužilac pismeno izjasnio 17.03.2017. godine potvrđujući da je ponekad neopravdano napustio svoje radno mesto, ali se ne oseća odgovornim za povrede koje su mu u upozorenju stavljene na teret.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su kao neosnovan odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu i vraćanja na rad.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Poštovanje radne discipline podrazumeva obavezu zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i da poštuje organizaciju rada, što podrazumeva obavezu poštovanja radnog vremena, savesno, odgovorno i blagovremeno ispunjavanje obaveza svog radnog mesta, kao i odgovarajuće ponašanje zaposlenog na radu ili u vezi sa radom. Posledica nepoštovanja radne discipline i nesavesnog, nezakonitog ili neblagovremenog ispunjavanja obaveza svog radnog mesta, regulisane su Zakonom o radu i ugovorom o radu koji zaključuju poslodavac i zaposleni.

Ugovorom o radu zaključenim između parničnih stranaka 05.07.2007. godine je predviđeno da svaka od ugovornih strana može da otkaže ugovor o radu pod uslovima i u slučajevima utvrđenim zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom. Odlukom o rasporedu radnog vremena u grejnjoj sezoni 21 06/2017 tužilac je raspoređen na rad u ... ... sa određenim radnim vremenom. Odluka je objavljena na oglasnoj tabli 04.10.2016. godine, sa danom primene od 15.10.2016. godine.

Osnov za prestanak pravnog odnosa u skladu sa citiranom zakonskom odredbom je, između ostalog, i napuštanje radnog mesta pre isteka radnog vremena, protivno propisu – odluci o rasporedu radnog vremena, uz svest zaposlenog o nedopustivosti takvog ponašanja. Sledom rečenog, za zakonit prestanak radnog odnosa neophodno je da radnik objektivno ima saznanje da napuštanje radnog mesta pre isteka radnog vremena vodi prestanku radnog odnosa.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je Odluka o rasporedu radnog vremena u grejnoj sezoni 2016/2017 bila objavljena na oglasnoj tabli kod tuženog. Stoga je tužilac imao saznanja o rasporedu radnog vremena, mestu i načinu rada, pa je bio svestan da kršenjem propisanog radnog vremena može nastati osnov za okaz ugovora o radu, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi.

Nepoštovanje radne discipline kao otkazni razlog sadrži opštu klauzulu po kojoj svaki akt nediscipline može dovesti do otkaza ugovora o radu, ako je narušavanje radne discipline takvo da zaposleni, s obzirom na sve okolnosti slučaja, ne može da nastavi rad kod poslodavca. Za ovaj otkazni razlog nije nužno da se unapred predvide radnje nepoštovanja radne discipline, već je dovoljno da se zaposleni ponaša suprotno pravilima ili zahtevima iz bilo kog akta poslodavca. Ovaj otkazni razlog je fakutativne prirode i zavisi od volje – inicijative poslodavca da li će da ga i koristi kada se za to ispune zakonski uslovi. Stoga je neosnovano ukazivanje u reviziji da ponašanje tužioca nije bilo takvo da bi opravdalo otkaz ugovora o radu, pri čemu, za postojanje ovog zakonskog osnova za otkaz ugovora o radu nije nužno postojanje krivice tj. namere da se prekrši propisana, odnosno uobičajena radna disciplina, već je dovoljna svest o tome.

Donošenju osporenog rešenja prthodilo je pismeno upozorenje tužioca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se i izjasnio, pa je tužiocu omogućeno pravo na odbranu od otkaznog razloga, zbog čega je sporno rešenje zakonito i sa stanovišta procedure propisane za njegovo donošenje.

Navodi u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje nisu relevantni, s obzirom da se iz ovih razloga revizija ne može izjaviti shodno odredbi člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka, pa je primenom čl. 153. stav 1. i 165. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić