.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1845/2015
11.02.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici po tužbi tužioca D.J. iz P., koga zastupa punomoćnik N.A., advokat iz P., protiv tuženog P.k. DOO P., koga zastupa punomoćnik V.S., advokat iz P., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3645/2014 od 11.06.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 11.02.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3645/2014 od 11.06.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Priboju P1 502/2013 od 13.06.2014. godine, u stavu 1. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje direktora tuženog br. 1438 od 21.10.2013. godine, kojim je otkazan ugovor o radu br. 26 od 08.01.2013. godine i prestao radni odnos tužioca kod tuženog, kao i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi ga na poslove i radne zadatke koje je obavljao pre donošenja osporenog rešenja, odnosno druge odgovarajuće poslove i radne zadatke u skladu sa zakonom, a koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. U stavu 2. izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 88.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3645/14 od 11.06.2015. godine, žalba tužioca je odbijena kao neosnovana i potvrđena navedena presuda Osnovnog suda u Priboju.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), pa je našao da revizija tužioca nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, budući da ova povreda u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP, nije revizijski razlog.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima plastičara treće složenosti po Ugovoru o radu br. 26 od 08.01.2013. godine. Dana 23.09.2013. godine tužilac je sa određenim brojem zaposlenih iz neposredne proizvodnje odbio da obavlja poslove radnog mesta na koje je raspoređen, odnosno obustavio rad (obustava rada je trajala do oko 12 časova sledećeg dana), a dana 10.10.2013. godine, radeći u prvoj smeni nije odradio planirani posao za isti dan, iako navedenog dana od 14 – 15 časova nije ništa radio, a pri tom se u vezi predmetne povrede radne obaveze upustio u neprimerenu raspravu sa direktorom, na taj način što mu se obraćao povišenim tonom i unosio u lice na razdaljinu od 1 cm. Tužiocu je zbog ovakvog ponašanja zbog povrede radne obaveze i radne discipline iz člana 20. stav 1. alineja 1,3,10 i 35. ugovora o radu, na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu, otkazan ugovor o radu. Donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu prethodilo je pismeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, o kojem se tužilac izjasnio, kao i Sindikat tuženog.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu.
Tužilac je opisanim radnjama svojom krivicom učinio povredu radne obaveze i radne discipline iz tačke 20. stav 1. alineja 3, 10 i 35. ugovora o radu. Na ovaj način nastao je osnov za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu, s obzirom da je kvalifikacija povrede radne obaveze utvrđena ugovorom o radu, a opisano ponašanje tužioca, koji je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze i radne discipline, predstavlja opravdan razlog zbog koga poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu u smislu navedene zakonske odredbe.
U reviziji se ponavljaju žalbeni razlozi da na strani tužioca nije bilo nedoličnog ponašanja i odbijanja posla i radnih zadataka, te da je kritičnog dana rad obustavilo više od 50 zaposlenih koji nisu dobili otkaz ugovora o radu. Ove navode drugostepeni sud je pravilno ocenio, a o čemu je dao valjane razloge, koje prihvata i ovaj sud.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, bez detaljnog obrazlanja revizijske odluke u smislu člana 414. stav 2. ZPP, budući da se obrazlaganjem revizijske odluke ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.
Predsednik veća – sudija,
Branislava Apostolović,s.r.
